Na sred polja zelena livada,
Odgrađena ali zabranjena,
Na livadi smilje i bosilje.
Tude sjedi bratac i sestrica,
I nevjesta skoro dovedena, 5
Bratac seki terli dibu kroji,
Seka bratu uz rukave veze.
Seja bratu tiho progovara:
„Oj bora ti, moj jedini brate,
„U često mi puce isprišivaj, 10
„Kud ne može ni alkatmer - proći,
„Kamo li će ruka od junaka.“
Al' govori skoro dovedena:
„Zaovice mog dragog sestrice,
„Kad sam bila u moje matere 15
„Učešće sam puce prišivala,
„Nije mogo ni karanfil proći,
„Ali projđe tvoga brata ruka!
„Jes' tako mi onoga junaka
„Što no voli djevojci neg' majci, 20
„Jes' tako mi jarkoga sunašca
„Što'no grije zimi k'o i ljeti.“
Srpske narodne pjesme pokupljene po Bosni, zbirka Koste H. Ristića; Na korist fonda K. H. Ristića izdalo na svijet Srpsko učeno društvo; U Biogradu u Državnoj štampariji, 1873., str. 43-44.
