Рањен Јово у горицу оде
И однесе сокола на руци,
Соколу је Јово говорио:
Сив соколе сива тицо моја,
Подви де се небу под облаке,
Па разгони тице свакојаке,
Па ми одби перо од лабуда.
Да ја пишем у Новом ђевојци,
Нек се моли својој старој мајци:
— Да јој даде траве пребиране,
— Да превије моје љуте ране. —
