Falila se lijepa djevojka: —
„Sad me prose dvoje troje svati:
Od Mostara i od Sarajeva,
Treći svati moj komšija prvi,
Da mi sada na muštuluk dođu, 5
Ja bi dala pola ruha svoga;
Da mi sada ia muštaluk dođu,
Da me ne da ka Mostaru gradu,
Ja bi dala ruho svekoliko;
Da mi sada na muštuluk dođu, 10
Da me babo za komšiju dade,
Ja bi dala jedno oko moje,
A jedno bi meni ostavila,
Čijem bi se komše nagledala! —
Ilem komše ilem srce moje, 15
Da sam ruža bi se presadila,
U komšinu bašču usadila,
U komšinoj procvala bi bašči,
Nek me bere moj komšija dragi,
Nek me bere nek miriše u me; 20
Ilem komše ilem srce moje,
Da sam loza bi se presadila
Uz komšine dvore usadila,
Vijala se uz komšine dvore,
Ko bi i ja uz komšiju moga; 25
Da sam voda bi se navratila
Pred komšine dvore izljevala,
Nek me pije moj komšija dragi,
Nek me pije i nek’ se umije,
Ne bi li mu u srcu ostala!“ — 30
Mlide ona niko i ne čuje,
Al je babo i slušo i gleda,
To je babi vrlo žao bilo,
A oko nje kulu sagradio,
Ne ostavlja vrata ni pendžere, 35
U nju meće svoju ćercu dragu,
Pa je ona u Boga iskala: —
„Pusti Bože, munje i gromove,
Razbi 'kulu mila babe moga,
Da ja viđu mog’ komšiju dragog’: 40
Jaše l’ konja po mejdanu komšo,
Nosi l’ konjić spored komšom glavu? —“
Kod Boga joj madbul dova[1] bila,
Bog pušćao munje i gromove,
Babinu joj kulu prolomili 45
I nju bacn u komšinu bašču,
A komšija bješe uranio,
Pa je jami za bijelu ruku,
Pa je vjenča sebi za ljubovcu.
Šeherli pjesme iz Bosne i Hercegovine. Iz zbnrke Vida Vuletića-Vukasovića.
