Расла јела насред Сарајева.
У ширину полу Сарајева,
У висину до ведрога неба,
Под њом сједи дјевер и снашица:
Дјевер снаши свилен кавад кроји. 5
Кавад кроји, а у снашу гледи:
„Ој снашице, румена ружице!
„Ил' си расла на бор гледајући,
„Ил' на јаблан дрво племенито ?
„Ил' на мога брата смишљајући?" 10
Сна дјеверу тихо одговара:
„Ој дјевере, мој златни прстене!
„Нит' сам расла на бор гледајући,
„Ни на јаблан дрво племенито,
„Нит' на твога брата смишљајући; 15
„Већ сам била једина у мајке,
„Ранила ме медом и шећером;
„С вечера ме вином умивала,
„У по ноћи слатком медовином,
„У прозорје мл'јеком и ракијом, 20
„Да јој будем б'јела и румена;
„Будила ме тананом шибљиком,
„Да јој будем танка и висока.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 328-329.
