у Омера више Сарајева!
Зелена му гора око двора,
I у гори зелена ливда,
У ливади зелено језеро,
На језеру дивно коло игра! 5
Дамјан води, за њим се повди:
Девет браће, девет паунова;
Девет снаа, девет пауница;
А пред њима мудра видра шеће,
А за њоме окићена куна: 10
(Стара мајка, и сестрица Дуња)
У том колу Дамјанова љуба.
Све је коло главом надвисила,
И љепотом қоло зачинила.
Ал' говори из кола Никола: 15
Покри лице Дамјанова љубо!
Данас ће ти Дамјам погинути.
Пуче пушка из горе зелене,
И удари Дамјана у колу.
Дамјан паде, а љуба допаде: 20
Јој! Дамјане, жарко сунце моје!
Л'јепо ти ме огријало бјеше;
Ал' ми брже за горицу зађе...
Љубо моја питома ружице!
Л'јепо ти се рашћетала бјеше, 25
Ал' се Дамјан с тобом китит' не ће...
То говори, а с душом се бори,
То изусти, а душицу пушти.
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 141-142.
