Дучаловићки епитафи: Миловановића гробље
Дучаловићки епитафи: Миловановића гробље су преписи са старих надгробних споменика на породичном гробљу у селу Дучаловићи (Општина Лучани).
Епитафи
[уреди]Споменик Драгињи Миловановић (†1874)
- Овде почива р.б. премила
- ДРАГИНА
- незаборављена кћер
- Гаврила Миловановића
- и матере Станице
- Поживи 7 год.
- а умре 29 септ 1874. год.
Споменик Петри Миловановић (†1876)
- Овде почива Р.Б.
- ПЕТРА
- супруга Гаврила Ш. Миловановића
- Поживи 35 год.
- а престави се у вечност 1876 год.
- Овај спомен подиже јој
- Глишо син его
Споменик Гаврилу Миловановићу (†1879)
- Овде почива раб Божии
- ГАВРИЛО МИЛОВАНОВИЋ
- из Дучаловића
- Поживи 65 год.
- а умре 15 Декем. 1879.г.
- Споменик подигоше му синови
- Глигорије Арсеније и Василије.
Споменик Ленки Миловановић (†1885)
- Бог да прости
- упокојену раба Божи:
- ЛЕНКУ
- у 19 г.
- Умрла 11 фебруара 1885 год.
- и провела се у младовању 14 месеци.
- Овај спомен подиже јој
- муж Арсеније
Споменик Станици Миловановић (†1887)
- Овде почива раб Божи
- СТАНИЦА
- II супруга Гаврила Миловановића
- Поживи 61 г.
- а умрла 30 Априла 1887. г.
Споменик Марку Миловановићу (†1887)
- МАРКО ЈОВАНОВИЋ из Марковице
- коме се мајка преудала
- за Гаврила Јовановића-Миловановића,
- овде у Дучаловиће
- Марка са собом довела
- малолетног сиротана
- где га усини његов очух Гаврило.
- Марко поживи 45 г.
- утопи се у Мораву
- између села Дљина
- и Тучкова 1887. г.
- и тамо је сахрањен.
- Овај спомен подигоше му синовац
- Стеван и унук Гаврило Гавриловић.
Споменик Ружици Миловановић (†1888)
- Овде почива РУЖИЦА
- супруга Александре Миловановића
- Поживи 85 г.
- умре 1 јануара 1888. г.
Споменик Радомиру Миловановићу (†1895)
- Овде вене леп цвет
- РАДОМИР
- син Љубомира и Стајке Миловановић
- Умро 1895. г.
Споменик Ђорђу Миловановићу (†?)
- Овде је ЂОРЂЕ МИЛОВАНОВИЋ
- рођен 1838 а умро .... г.
- Спомену га Љубомир
- и унуци Станојле Драгољуб и Милан.
- Ђорђе Ђоко је рођен од мајке Еле
- и оца Милована Јовановића
- из Сугубине Старе Србије.
Споменик Ивану Миловановићу (†1905)
- Љубезни српски роде
- умилено стани овде
- и прочитај овај спомен
- дичног србина
- ИВАНА
- син Ђорђе Миловановића
- земљоделца из Дучаловића
- Рођен 14 септембра 1875 год.
- А умро 24 Марта 1905 год.
- Овај спомен подиже му
- отац Ђорђе (...)
Споменик Станици Миловановић (†1905)
- Овај спомен показује
- овде сахрањено тјело
- СТАНИЦЕ Миловановић
- из Дучаловића
- која поживи 65 год.
- а умрла је 1 Новембра 1905 г.
- Овај спомен подигоше јој муж Ђорђе
- и синови Александар, Владимир (...) Вукомир.
Споменик Миловановићима – оцу Александру (†19??) и сину Велимиру (†?)
- Овде је АЛЕКСАНДАР Ђ. Миловановић
- рођен 1862
- а умро 19(...) г. и син му ВЕЛИМИР рођен (...)
- Споменуше иг
- син-брат Здравко, брат-стриц Љубомир
- и синовци-рођаци Станојле и Милан.
Споменик воденичару Владимиру Миловановићу (†19??)
- Овде је поштени грађанин ВЛАДИМИР
- пасторак Ђорђа Миловановића
- од мајке Станице 1857
- а убијен у воденици
- код свог брата Миљка и снае Анке 19(...) г.
- Који је као воденичар погинуо од лопова
- па и до дан данас
- дело убиства није откривено.
- Спомену га брат Љубомир са синовима
Споменик Станици Гавриловић (†1914)
- Овде почива младенац
- СТАНИЦА
- кћер Рајке и Василија Гавриловића.
- Поживи 7 г.
- а умре 18 фебруара 1914. г.
Споменик Средоју Гавриловићу (†1918)
- Овде вене леп цвет младенац
- СРЕДОЈЕ
- син Рајке и Василија Гавриловића
- из Дучаловића.
- Умро 21 Авг. 1918. г.
Споменик Благоју Гавриловићу (†1918)
- Тек што почег радити
- очевину крабрити
- покоси ме смртна коса
- непожали што сам роса
- БЛАГОЈЕ
- син Рајке и Василија Гавриловића
- из Дучаловића
- који часно и поштено Поживи 17 г.
- а умре 27 октобра 1918 год.
- Бог даму душу прости.
- Овај спомен подиже му
- отац Василије и мајка Рајка
Споменик Борики Миловановић (†19??)
- Млађано чедо
- као росна трава
- у овом гробу
- вечни санак спава
- БОРИКА
- кћер Рајке и Василија Гавриловића
- из Дучаловића
- Живи своје младости 15 год.
- а умре октобра (...)
- Бог да јој душу прости.
Споменик Аксентију Гавриловићу (†1919)
- Овде почива и ладна земља скрива
- дичног Србина
- АКСЕНТИЈА ГАВРИЛОВИЋА
- из Дучаловића
- који часно и поштено поживи 55 год.
- а престави се у вјечност
- 19 Децембра 1919 г.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подиже му
- син Стеван унук Гаврило и супруга Роса.
Споменик Миленку Миловановићу (†19??)
- Младенац МИЛЕНКО
- син Љубомира и Стајке Миловановић
- из Дучаловића (...)
Споменик Стајки Миловановић (†1922)
- Овде је СТАЈКА
- супруга Љубомира Ђ. Миловановића
- рођена од Бојовића из Тучкова
- А умрла 1922 год.
- Споменуше је муж Љубомир
- и синови Станојле Драгољуб и Милан.
Споменик супружницима – Арсенију (†1948) и Стамени (†1931) Гавриловић
- ГАВРИЛОВИЋ
- АРСЕНИЈЕ 1856-1948
- супруга СТАМЕНА 1866-1931
- Споменик подиже усинак Пауновић Тихомир
- са супругом Станком.
Споменик Мирјани Пауновић (†1933)
- ПАУНОВИЋ МИРЈАНА 1908-1933
- Спомен подиже супруг
- са синовима Радошом и Милошом.
Споменик једногодишњој Андријани (†1933)
- дете АНДРИЈАНА
- 18-Х-1933-1933
Заједнички споменик Миловановићима
- Овде почива
- ВЕЉКО МИЛОВАНОВИЋ
- из Дучаловића.
- Поживи 75 год.
- Умре XII 1936 г.
- и његови родитељи
- отац НИКОЛА и мајка КРУНА
- браћа МИЛЕНКО, РАНКО, НЕНАДА
- жена СТАНКА и деца.
- Спомен подигоше рођаци
- Алекса Милан Љубомир Арсеније
- и Василије и синовац Стеван.
Споменик Роси Гавриловић (†1937)
- овде почива и ладна земља скрива
- дичну српкињу РОСУ
- супругу поч. Аксентија Гавриловића
- из Дучаловића.
- Која часно и поштено поживи 81 г.
- а престави се у вјечност фебруара 1937. г.
- Бог да јој душу прости.
- Овај спомен подиже јој
- син Стеван унук Гаврило и снаха Јела
Заједнички споменик деци – Вери, Цани и Јели
- ВЕРА од 3 год.
- ЦАНА од 2 год.
- ЈЕЛА од 1 год.
- Спомен подижу сестрама и мајци
- Милутин, Радмила, Миломирка
- и Милица са породицама.
Споменик Здравку Миловановићу (†1945)
- ЗДРАВКО МИЛОВАНОВИЋ
- р. 1912 г. погибе 1945 г.
- Спомен подигоше жена Јелисавета
- кћи Мирослава и синовац Гаврило
- у 1965. год.
Извор
[уреди]- Драгомир Пантелић, Камена хроника Дучаловића, Графика Јуреш, Чачак; Месна заједница Дучаловићи, 1995.