Дувањски кадија коси хајдукову ливаду

Извор: Викизворник


Дувањски кадија коси хајдукову ливаду

0001 Вино пије тридесет хајдука
0002 И пред њима Мијат харамбаша
0003 Уврх Врана, више Дувна равна.
0004 Све посјели један до другога,
0005 Редом чаша наоколо хода,
0006 Све наздравља један на другога.
0007 Тешко чека Мијат харамбаша,
0008 Тешко чека, да му чаша дође.
0009 Дође чаша Мијат харамбаши,
0010 Чашу прима, а браћу дозива:
0011 »Браћо моја, тридесет хајдука!
0012 Нит у моје, нит у ваше здравље,
0013 Већ у здравље онога јунака,
0014 Кој’ ће саћи низ Врану планину
0015 На дувањско, на поље широко,
0016 До Јабуке зелене ливаде?
0017 Ен’ изишо дувањски кадија
0018 И извео до триста косаца,
0019 Триста косац’, триста купилица,
0020 Па да моју покоси ливаду.
0021 Је ли мајка родила јунака,
0022 Кој’ ће отић’ дувањском кадији,
0023 Поздравити дувањског кадију,
0024 Нека моју не коси ливаду,
0025 Јер му виру на Бога задајем:
0026 Покоси л’ је, покнпит је не ће,
0027 Покупи л’ је, одн’јети је не ће,
0028 Док је мене и на мени главе,
0029 И док ми је тридесет хајдука.« 
0030 Харамбаша тако бесједио,
0031 А хајдуци ником поникнули,
0032 Па у црну земљу погледали,
0033 Сам’ не гледа мали Маријане,
0034 Већ даиџи међу очи вране:
0035 »Мој даиџа, Мијат харамбаша!
0036 Што јунака по дружини тражиш,
0037 Кад сестрића уз кољено храниш?
0038 Ево мајка родила јунака,
0039 А сестрица брата одгојила
0040 Без бешике на бијеле руке,
0041 И мушким га опасала пасом,
0042 А јуначким зазивала гласом.
0043 Ја ћу саћи низ Вран, низ планину,
0044 Тамо доље у поље Дувањско,
0045 У Дувањско, у поље широко,
0046 До Јабуке, зелене ливаде.
0047 До чадора дувањског кадије,
0048 Па ћу казат дувањском кадији,
0049 Нека твоје не коси ливаде;
0050 Ак’ покоси, покупит је не ће,
0051 Ак’ покупи, одн’јети је не ће,
0052 Док је жива Мијат харамбаше
0053 И његове на рамену главе,
0054 И његових тридесет хајдука.« 
0055 То рекао, на ноге скочио,
0056 Па на кајиш притеже опанке,
0057 Па упрти упртњачу торбу,
0058 А на торбу диван-кабаницу,
0059 Заметну се шаром налиманом
0060 Па он сађе низ Врану планину.
0061 А кад сађе у поље Дувањско,
0062 У Дувањско у поље широко,
0063 На Јабуку, зелену ливаду,
0064 Кад ал туд’је за триста косаца,
0065 Триста косац’, триста купилица.
0066 И пред њима челебија Мехо.
0067 Како дође мали Маријане,
0068 Како дође, божју помоћ виче,
0069 Боље косци Бога приватише,
0070 Маријану сокак начинише:
0071 Оде јунак низ поље широко
0072 До чадора дувањског кадије.
0073 Намах јунак под чадор униђе.
0074 Док униђе, божју помоћ виче.
0075 Кадија му љепше одазивље:
0076 »Да си здраво, хајдук Маријане!
0077 Је л’ ти здраво Мијат харамбаша
0078 И његових тридесет хајдука?« 
0079 Маријан му ’вако проговара:
0080 »Ефендија, дувањски кадија!
0081 Здраво ти је Мијат харамбаша
0082 И његових тридесет хајдука.
0083 Но ти ’е поздрав Мијат харамбаше,
0084 Да његове не косиш ливаде,
0085 Јер ти виру у Бога задаје:
0086 Ак’ покосиш, покупити не ћеш,
0087 Ак’ покупиш, однијети не ћеш
0088 Док је жива Мијат харамбаше,
0089 И његове на рамену главе,
0090 И његових тридесет хајдука.« 
0091 Кад то чуо дувањски кадија,
0092 Он на њега очи наоблачи,
0093 А на балчак наваљује руку
0094 Па потеже димискињу ћорду,
0095 Да погуби малог Маријана.
0096 Кад то видје мали Маријане,
0097 Он побјеже уз поље зелено,
0098 Ал гле курбе дувањског кадије,
0099 Он посједе дебела дората,
0100 И завика иза свега гласа:
0101 »Браћо моја за триста косаца!
0102 Држ’те курбу малог Маријана!« 
0103 Ал Маријан хаје и не хаје,
0104 Већ он бјежи низ поље широко
0105 И потего мача пламенога.
0106 Ја кад доде под Врану планину,
0107 Али нетко из планине виче:
0108 »Не бој ми се, мали Маријане!
0109 Маријане, моје поуздање,
0110 Ево теби твог даиџе драгог,
0111 Твог даиџе, Мијат харамбаше!« 
0112 Па поклече тридесет хајдука,
0113 Па ужеже тридесет пушака:
0114 Намах паде тридесет Турака.
0115 Сад испаде Мијат харамбаша,
0116 Сад испаде у поље широко,
0117 И за њиме тридесет хајдука.
0118 Прихватише за бријетке ћорде,
0119 Гонише се за три пуна сата,
0120 Исјекоше свих триста косаца,
0121 Ухватише дувањског кадију,
0122 Скидоше га са коња дората,
0123 Свезаше му наопако руке
0124 И његова џелат Ибрахима.
0125 Па кадију на колац набише
0126 Уврх поља под Враном планином,
0127 Според њиме слугу Ибрахима.
0128 Давно било, сад се спомињало.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/5. Junačke pjesme (uskočke i hajdučke pjesme), knjiga osma, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1939.