Duvanjski kadija kosi hajdukovu livadu
0001 Vino pije trideset hajduka
0002 I pred njima Mijat harambaša
0003 Uvrh Vrana, više Duvna ravna.
0004 Sve posjeli jedan do drugoga,
0005 Redom čaša naokolo hoda,
0006 Sve nazdravlja jedan na drugoga.
0007 Teško čeka Mijat harambaša,
0008 Teško čeka, da mu čaša dođe.
0009 Dođe čaša Mijat harambaši,
0010 Čašu prima, a braću doziva:
0011 »Braćo moja, trideset hajduka!
0012 Nit u moje, nit u vaše zdravlje,
0013 Već u zdravlje onoga junaka,
0014 Koj’ će saći niz Vranu planinu
0015 Na duvanjsko, na polje široko,
0016 Do Jabuke zelene livade?
0017 En’ izišo duvanjski kadija
0018 I izveo do trista kosaca,
0019 Trista kosac’, trista kupilica,
0020 Pa da moju pokosi livadu.
0021 Je li majka rodila junaka,
0022 Koj’ će otić’ duvanjskom kadiji,
0023 Pozdraviti duvanjskog kadiju,
0024 Neka moju ne kosi livadu,
0025 Jer mu viru na Boga zadajem:
0026 Pokosi l’ je, poknpit je ne će,
0027 Pokupi l’ je, odn’jeti je ne će,
0028 Dok je mene i na meni glave,
0029 I dok mi je trideset hajduka.«
0030 Harambaša tako besjedio,
0031 A hajduci nikom poniknuli,
0032 Pa u crnu zemlju pogledali,
0033 Sam’ ne gleda mali Marijane,
0034 Već daidži među oči vrane:
0035 »Moj daidža, Mijat harambaša!
0036 Što junaka po družini tražiš,
0037 Kad sestrića uz koljeno hraniš?
0038 Evo majka rodila junaka,
0039 A sestrica brata odgojila
0040 Bez bešike na bijele ruke,
0041 I muškim ga opasala pasom,
0042 A junačkim zazivala glasom.
0043 Ja ću saći niz Vran, niz planinu,
0044 Tamo dolje u polje Duvanjsko,
0045 U Duvanjsko, u polje široko,
0046 Do Jabuke, zelene livade.
0047 Do čadora duvanjskog kadije,
0048 Pa ću kazat duvanjskom kadiji,
0049 Neka tvoje ne kosi livade;
0050 Ak’ pokosi, pokupit je ne će,
0051 Ak’ pokupi, odn’jeti je ne će,
0052 Dok je živa Mijat harambaše
0053 I njegove na ramenu glave,
0054 I njegovih trideset hajduka.«
0055 To rekao, na noge skočio,
0056 Pa na kajiš priteže opanke,
0057 Pa uprti uprtnjaču torbu,
0058 A na torbu divan-kabanicu,
0059 Zametnu se šarom nalimanom
0060 Pa on sađe niz Vranu planinu.
0061 A kad sađe u polje Duvanjsko,
0062 U Duvanjsko u polje široko,
0063 Na Jabuku, zelenu livadu,
0064 Kad al tud’je za trista kosaca,
0065 Trista kosac’, trista kupilica.
0066 I pred njima čelebija Meho.
0067 Kako dođe mali Marijane,
0068 Kako dođe, božju pomoć viče,
0069 Bolje kosci Boga privatiše,
0070 Marijanu sokak načiniše:
0071 Ode junak niz polje široko
0072 Do čadora duvanjskog kadije.
0073 Namah junak pod čador uniđe.
0074 Dok uniđe, božju pomoć viče.
0075 Kadija mu ljepše odazivlje:
0076 »Da si zdravo, hajduk Marijane!
0077 Je l’ ti zdravo Mijat harambaša
0078 I njegovih trideset hajduka?«
0079 Marijan mu ’vako progovara:
0080 »Efendija, duvanjski kadija!
0081 Zdravo ti je Mijat harambaša
0082 I njegovih trideset hajduka.
0083 No ti ’e pozdrav Mijat harambaše,
0084 Da njegove ne kosiš livade,
0085 Jer ti viru u Boga zadaje:
0086 Ak’ pokosiš, pokupiti ne ćeš,
0087 Ak’ pokupiš, odnijeti ne ćeš
0088 Dok je živa Mijat harambaše,
0089 I njegove na ramenu glave,
0090 I njegovih trideset hajduka.«
0091 Kad to čuo duvanjski kadija,
0092 On na njega oči naoblači,
0093 A na balčak navaljuje ruku
0094 Pa poteže dimiskinju ćordu,
0095 Da pogubi malog Marijana.
0096 Kad to vidje mali Marijane,
0097 On pobježe uz polje zeleno,
0098 Al gle kurbe duvanjskog kadije,
0099 On posjede debela dorata,
0100 I zavika iza svega glasa:
0101 »Braćo moja za trista kosaca!
0102 Drž’te kurbu malog Marijana!«
0103 Al Marijan haje i ne haje,
0104 Već on bježi niz polje široko
0105 I potego mača plamenoga.
0106 Ja kad dode pod Vranu planinu,
0107 Ali netko iz planine viče:
0108 »Ne boj mi se, mali Marijane!
0109 Marijane, moje pouzdanje,
0110 Evo tebi tvog daidže dragog,
0111 Tvog daidže, Mijat harambaše!«
0112 Pa pokleče trideset hajduka,
0113 Pa užeže trideset pušaka:
0114 Namah pade trideset Turaka.
0115 Sad ispade Mijat harambaša,
0116 Sad ispade u polje široko,
0117 I za njime trideset hajduka.
0118 Prihvatiše za brijetke ćorde,
0119 Goniše se za tri puna sata,
0120 Isjekoše svih trista kosaca,
0121 Uhvatiše duvanjskog kadiju,
0122 Skidoše ga sa konja dorata,
0123 Svezaše mu naopako ruke
0124 I njegova dželat Ibrahima.
0125 Pa kadiju na kolac nabiše
0126 Uvrh polja pod Vranom planinom,
0127 Spored njime slugu Ibrahima.
0128 Davno bilo, sad se spominjalo.
