Др (комедија у четири чина)/46
XV
БЛАГОЈЕ, ГЂА ДРАГА
БЛАГОЈЕ (оде и намешта послужавник да му буде при руци)
ГЂА ДРАГА: Добар дан желим!
БЛАГОЈЕ: О, добар дан, пријо!
ГЂА ДРАГА: Баш добро, пријатељ-Благоје, те се с вама нађох, да вас онако насамо припитам.
БЛАГОЈЕ: А шта?
ГЂА ДРАГА: Шта беше, Бога вам, ономе младоме доктору да се онако обрука на предавању?
БЛАГОЈЕ: Па не може се рећи да се обрукао.
ГЂА ДРАГА: Ама како да није кад се публика тресла од смеха?
БЛАГОЈЕ: Ах, публика! Публика је платила улазницу и она за своје паре има права да се смеје, а има права и да плаче. На то не треба гледати. Али ја сам разговарао са научницима, са професорима универзитета - ја имам, знате, врло интимне везе са професорима универзитета па они сви признају да му је предавање било високо научно. Са многима сам, верујте, разговарао и они се диве.
ГЂА ДРАГА: Добро то, што се тиче науке, ја у то нећу да се мешам, нити желим да вређам науку. Само шта му би да се збуни, сплете се и замуца, па поче наопако да говори речи?
БЛАГОЈЕ: То јесте, али томе смо ми криви, а не он.
ГЂА ДРАГА: Зашто ми? Он је говорио.
БЛАГОЈЕ: Па ипак, ми смо криви. Рекли смо му да ће предавању присуствовати ћерка министра саобраћаја. То не би било ништа, јер напослетку предавање је јавно, могу присуствовати ћерке целе краљевске владе, па ништа; и оне су слушаоци као и сваки други слушалац. Али ми њему пред само предавање обратимо пажњу да она седи са својом мајком, госпођом министарком, одмах у првом реду лево. И он, богами – то ми сам прича - лепо је говорио док му једнога тренутка не паде на памет да је потражи очима. Њихови се погледи, каже, сретоше, и он осети нешто, нешто... не знам како се то каже...
ГЂА ДРАГА: Па нешто, тако се каже.
БЛАГОЈЕ: Е па то! Осети нешто, заигра му срце и навуче му се мрак на очи.
ГЂА ДРАГА: Допала му се?
БЛАГОЈЕ: Ама како да није, допала му се те још како! И ето због тога се збунио; заиграше му слова као да играју ђурђевку. Ш му је изгедало као Ф, Ф као Ц, Ц као Р, Р као Ш, а Ш као А. Све наопако и он тако наопако и поче да чита. Опчинила га лепотом па му се изменила и слова и ето ти! Ту би се збунио и ректор универзитета, а камоли он.
ГЂА ДРАГА: Па јест, може, не кажем да не може, ал има нешто друго много горе.
БЛАГОЈЕ: Е, а шта то?
ГЂА ДРАГА: Молићу вас само, пријатељ – Благоје, да будете искрени да се не брукамо.
БЛАГОЈЕ: Што се искрености тиче, то рачунајте слободно на мене. А чега се то тиче што имате да ми кажете?
ГЂА ДРАГА: Не могу ни сама да верујем, ал опет, шапуће се, знате како је кад се шапуће...
БЛАГОЈЕ: Па шта се то шапуће?
ГЂА ДРАГА: Шапуће се да је млади доктор Цвијовић ожењен.
БЛАГОЈЕ: Ето ти сад! Буди Бог с нама!
ГЂА ДРАГА: Кажем вам, шапуће се.
БЛАГОЈЕ: Па да је истина, не би се то шапутало; казало би се да сви чују.
ГЂА ДРАГА: Па откуд такав глас да изађе?
БЛАГОЈЕ: Интрига, шта може бити друго го интрига?
ГЂА ДРАГА: Замислите каква би то брука била; мене би као последњу варалицу избацили из куће господин министрове и ја бих... Ју, ју, ју, не могу чисто ни да замислим!
БЛАГОЈЕ: Та идите, молим вас, па зар би ми за жењеног човека тражили девојку?
ГЂА ДРАГА: А чија би то могла бити интрига?
БЛАГОЈЕ: Рећи ћу вам. Дечко леп, је ли, лепо васпитан, велики научник, има урамљену докторску диплому - другим речима: младић пред којим стоји велика каријера и сјајна будућност. А поред тога још син врло богатих родитеља, јединац, једини наследник. Е па, може ли бити боље партије за женидбу од њега? И зато, видите, навалиле проводаџике на Животу, навалиле, као муве на шећер. Одбија их он, грешник, али оне наваљују. Ономад баш нека госпа Вида... Знате ли је?
ГЂА ДРАГА: Не знам!
БЛАГОЈЕ: Не знам је ни ја. Па та госпа Вида дошла да говори за неку богату миражџику: кућа, две куће, три куће; виноград, два винограда, три винограда; па паре, готовина у хипотекарној банци. Па навалила она на Животу, а он јој каже: „ Госпођо, прилика коју ми нудите јесте сјајна, али мој син има извесних обавеза“.
ГЂА ДРАГА: Ју, каквих то обавеза?
БЛАГОЈЕ: Боже мој, па Живота сматра то као обавезу кад је вама поверио проводаџилук, јер он каже: или ћерку господина министра саобраћаја, или ниједну другу! Верујте, да му понуде ћерку министра социјалне политике или, баш ако хоћете, и министра унутрашњих дела, он би одговорио: Не, или ћерку министра саобраћаја или ниједну другу!
ГЂА ДРАГА: Па јесте, ове друге немају километре.
БЛАГОЈЕ: Немају, дабоме! Е па видите, он рекао госпођи Види: мој син има извесних обавеза... а она можда закључила: кад он овако сјајну прилику пропушта зато што има обавеза, онда то ништа друго не може бити него да је ожењен. И онда почела о томе да шапуће. То ће бити, верујте, то и ништа друго!
ГЂА ДРАГА: Дакле, дајете ми реч да није истина то што се шапуће?
БЛАГОЈЕ: Кунем вам се и на јеванђеље ако треба!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|