Dr (komedija u četiri čina)/46
XV
BLAGOJE, GĐA DRAGA
BLAGOJE (ode i namešta poslužavnik da mu bude pri ruci)
GĐA DRAGA: Dobar dan želim!
BLAGOJE: O, dobar dan, prijo!
GĐA DRAGA: Baš dobro, prijatelj-Blagoje, te se s vama nađoh, da vas onako nasamo pripitam.
BLAGOJE: A šta?
GĐA DRAGA: Šta beše, Boga vam, onome mladome doktoru da se onako obruka na predavanju?
BLAGOJE: Pa ne može se reći da se obrukao.
GĐA DRAGA: Ama kako da nije kad se publika tresla od smeha?
BLAGOJE: Ah, publika! Publika je platila ulaznicu i ona za svoje pare ima prava da se smeje, a ima prava i da plače. Na to ne treba gledati. Ali ja sam razgovarao sa naučnicima, sa profesorima univerziteta - ja imam, znate, vrlo intimne veze sa profesorima univerziteta pa oni svi priznaju da mu je predavanje bilo visoko naučno. Sa mnogima sam, verujte, razgovarao i oni se dive.
GĐA DRAGA: Dobro to, što se tiče nauke, ja u to neću da se mešam, niti želim da vređam nauku. Samo šta mu bi da se zbuni, splete se i zamuca, pa poče naopako da govori reči?
BLAGOJE: To jeste, ali tome smo mi krivi, a ne on.
GĐA DRAGA: Zašto mi? On je govorio.
BLAGOJE: Pa ipak, mi smo krivi. Rekli smo mu da će predavanju prisustvovati ćerka ministra saobraćaja. To ne bi bilo ništa, jer naposletku predavanje je javno, mogu prisustvovati ćerke cele kraljevske vlade, pa ništa; i one su slušaoci kao i svaki drugi slušalac. Ali mi njemu pred samo predavanje obratimo pažnju da ona sedi sa svojom majkom, gospođom ministarkom, odmah u prvom redu levo. I on, bogami – to mi sam priča - lepo je govorio dok mu jednoga trenutka ne pade na pamet da je potraži očima. Njihovi se pogledi, kaže, sretoše, i on oseti nešto, nešto... ne znam kako se to kaže...
GĐA DRAGA: Pa nešto, tako se kaže.
BLAGOJE: E pa to! Oseti nešto, zaigra mu srce i navuče mu se mrak na oči.
GĐA DRAGA: Dopala mu se?
BLAGOJE: Ama kako da nije, dopala mu se te još kako! I eto zbog toga se zbunio; zaigraše mu slova kao da igraju đurđevku. Š mu je izgedalo kao F, F kao C, C kao R, R kao Š, a Š kao A. Sve naopako i on tako naopako i poče da čita. Opčinila ga lepotom pa mu se izmenila i slova i eto ti! Tu bi se zbunio i rektor univerziteta, a kamoli on.
GĐA DRAGA: Pa jest, može, ne kažem da ne može, al ima nešto drugo mnogo gore.
BLAGOJE: E, a šta to?
GĐA DRAGA: Moliću vas samo, prijatelj – Blagoje, da budete iskreni da se ne brukamo.
BLAGOJE: Što se iskrenosti tiče, to računajte slobodno na mene. A čega se to tiče što imate da mi kažete?
GĐA DRAGA: Ne mogu ni sama da verujem, al opet, šapuće se, znate kako je kad se šapuće...
BLAGOJE: Pa šta se to šapuće?
GĐA DRAGA: Šapuće se da je mladi doktor Cvijović oženjen.
BLAGOJE: Eto ti sad! Budi Bog s nama!
GĐA DRAGA: Kažem vam, šapuće se.
BLAGOJE: Pa da je istina, ne bi se to šaputalo; kazalo bi se da svi čuju.
GĐA DRAGA: Pa otkud takav glas da izađe?
BLAGOJE: Intriga, šta može biti drugo go intriga?
GĐA DRAGA: Zamislite kakva bi to bruka bila; mene bi kao poslednju varalicu izbacili iz kuće gospodin ministrove i ja bih... Ju, ju, ju, ne mogu čisto ni da zamislim!
BLAGOJE: Ta idite, molim vas, pa zar bi mi za ženjenog čoveka tražili devojku?
GĐA DRAGA: A čija bi to mogla biti intriga?
BLAGOJE: Reći ću vam. Dečko lep, je li, lepo vaspitan, veliki naučnik, ima uramljenu doktorsku diplomu - drugim rečima: mladić pred kojim stoji velika karijera i sjajna budućnost. A pored toga još sin vrlo bogatih roditelja, jedinac, jedini naslednik. E pa, može li biti bolje partije za ženidbu od njega? I zato, vidite, navalile provodadžike na Životu, navalile, kao muve na šećer. Odbija ih on, grešnik, ali one navaljuju. Onomad baš neka gospa Vida... Znate li je?
GĐA DRAGA: Ne znam!
BLAGOJE: Ne znam je ni ja. Pa ta gospa Vida došla da govori za neku bogatu miraždžiku: kuća, dve kuće, tri kuće; vinograd, dva vinograda, tri vinograda; pa pare, gotovina u hipotekarnoj banci. Pa navalila ona na Životu, a on joj kaže: „ Gospođo, prilika koju mi nudite jeste sjajna, ali moj sin ima izvesnih obaveza“.
GĐA DRAGA: Ju, kakvih to obaveza?
BLAGOJE: Bože moj, pa Života smatra to kao obavezu kad je vama poverio provodadžiluk, jer on kaže: ili ćerku gospodina ministra saobraćaja, ili nijednu drugu! Verujte, da mu ponude ćerku ministra socijalne politike ili, baš ako hoćete, i ministra unutrašnjih dela, on bi odgovorio: Ne, ili ćerku ministra saobraćaja ili nijednu drugu!
GĐA DRAGA: Pa jeste, ove druge nemaju kilometre.
BLAGOJE: Nemaju, dabome! E pa vidite, on rekao gospođi Vidi: moj sin ima izvesnih obaveza... a ona možda zaključila: kad on ovako sjajnu priliku propušta zato što ima obaveza, onda to ništa drugo ne može biti nego da je oženjen. I onda počela o tome da šapuće. To će biti, verujte, to i ništa drugo!
GĐA DRAGA: Dakle, dajete mi reč da nije istina to što se šapuće?
BLAGOJE: Kunem vam se i na jevanđelje ako treba!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|