Dr (komedija u četiri čina)/38
VII
MARA, PREĐAŠNjI
KLARA (potrči Mari u susret i ljubi joj ruku): Mama, mama, tako se radujem!
MARA (zbunjena): Ja ovaj... pa jest!
KLARA (uzme dete): Pepi, herchen, kise di hand der grosmama! Das ist dajne grosmama!
MARA (još više zbunjena): A to je Pepika?Ja ne znam kako sad... Milorade, sine, šta da radim?
MILORAD: Pa zagrli unuče.
MARA: Pa jest, dete nije krivo. (Poljubi dete. Klari) A došli ste... Kad ste došli?
KLARA: Pre pola sata.
MARA: Sami? Zar vas nije dočekao muž?
KLARA: Nije.
MILORAD: To nije lepo od njega. KLARA: Ja nisam znala tačno da odredim ni voz ni sat u koji stižem. (Grli Maru) Mama, vi tako dobro izgledate. Milorad mi je uvek govorio najlepšim rečima o vama, on se hvalio vašom ljubavlju. On se hvalio da ste vi najplemenitija majka na svetu.
MARA (grleći i mazeći Milorada): Sve su majke takve. A što nisi kazao gospođi i to da si ti jedinac i da si ti moja maza?
KLARA: Ali ne taj gospodin!
MARA: Nego?
KLARA: Meni je sve to govorio moj muž!
MARA: Vaš muž? E, njegovu majku ne poznajem!
MILORAD: I ja je ne poznajem.
KLARA (zgranuto): Kako?... Pa zar...? ...Ja vas molim, gospođo, objasnite mi vi šta je ovo sa mnom. Ja sam ovde strana, u tuđem sam svetu, ne poznajem ovdašnje običaje i navike; ne znam šta je šala, a šta nije. Ja vas molim, objasnite mi sve ovo.
MARA: A ko će meni da objasni? I ja sam se, sinko, našla u čudu, pa ne umem da se snađem.
KLARA (pokazujući Milorada): Gospodin kaže da je moj muž.
MARA (Miloradu): Zar si joj kazao? To nije trebalo, možda će se otac ljutiti. (Klari) On jeste vaš muž, ali molim vas, nemojte to nikome govoriti, to se ne sme znati.
KLARA: Ali gospođo, zaboga... pa to je užasno! Šta je ovo, šta se događa? Bože moj, bože moj! (udari u plač)
MARA (prilazi joj tešeći je): Nemojte plakati, zaboga, neće to tako ostati! Učinićemo mi već sve što treba da razvedemo vaš brak!
KLARA (diže glavu): Da razvedete? A zašto?
MARA: Pa zaboga, ne možete vi ostati njegova žena!
KLARA: Ali zašto?
MARA: Zašto? Zašto? Ja ne znam da vam kažem zašto. Milorade, dušo, objasni joj ti.
MILORAD: To će joj najbolje otac objasniti. (Klari ) Grospapa će vam to najbolje objasniti.
KLARA: A gde je gospodin?
MILORAD: On momentalno nije kod kuće, ali doći će.
KLARA (nestrpljivo): Oh, ko će to dočekati!
MILORAD: Ali, majka, gospođa je putnica, umorna je. Pepika je izvesno i gladan.
MARA: Ju, istina! Izvol`te, izvol`te ovamo, da sačekamo Životu. Izvol`te.
MILORAD: Izvolte, gospođo, vi ste kod svoje kuće.
KLARA: Hvala.
MARA: Izvol`te. (Pokazuje joj sobu levo i polazi za njom)
MILORAD (zadržava Maru): Mama, pa lepa, bolan, ova moja žena!
MARA (mane rukom da ćuti i odlazi za Klarom)
MILORAD (idući za njima, sam sebi): Ko bi to rekao da ja imam tako lepu ženu!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|