Нема лепшег града од Будима,
Ни дебљега лада од јаблана,
Под њим спава нежењен Драгојло.
Прнкраде се Смиљана девојка,
Те се попе јаблану на гране; 5
Одрони се суза од образа,
Она паде Драгојлу на лице,
Драгојло се трже иза санка:
"Јао мене, до Бога милога!
"Ведро небо, грозна киша пада! 10
"Нит' сам жењен, ни ћу се женити,
"Док не узмем Смиљану девојку."
То зачула браћа Смиљанина,
Па Смиљану у град зазидаше;
Ал' говори Смиљана девојка: 15
"Ој Бога вам, моја мила браћо!
"Остав'те ми пенџерић на граду,
"Да ја гледам, куд Драгојло шета:
"Носи ли му коњ високо главу;
"Је л издрО злаћену мараму, 20
"Којуно сам три године везла,
"А све млада кријући од мајке;
"Нит' је когод други за њу знао,
"Осим моје најмлађе снашице,
"Која ми је злато куповала." 25
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 385-386.
