Драгој!...

Драгој!...  (1892)  Писац: Саво Ст. Рачета

(По талијанскоме).

Ма да у те сажаљења нема
Ја те тужан ипак љубит морам;
Сам’ ми реци, право, право реци;
Откуда ти вјештина толика...
Надањихват моје мушки груди
Да те љубе силно, неизмјерно...
А овамо... да их опет вр’јеђаш?
Не можеш ли нешто отрпјети;
Ако љубав у теби не живи...
Немилосна!... збори само збори:
Рашта ли ме махом распаљујеш?!
Повјери се мом јуначком срцу
Кушаћу те да л’ ме збиља љубиш;
О наплати р’јечи бит’ не смије
Ствар је моја да се о њој бринем;
С твоје стране награду не тражи
Желиш ли је! никад ми не кажи!!

Извор

1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 10, стр. 148.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Саво Ст. Рачета, умро 1933, пре 91 година.