Драга се растаје са главом свога вереника

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драга се растаје са главом свога вереника
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
180. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




180.

'Драга се растаје са главом свога вереника


0001 Види чудо прије невиђено
0002 гди се јунак клања црној гори:
0003 "Хвала теби, црна горо моја,
0004 јере си ме наранила гладна
0005 пак и вина напојила жедна
0006 и гола си мене заодила.
0007 Јошт знадеш ли, црна горо моја,
0008 кад у теби разбисмо сватове
0009 под дјевојком коња уфатисмо
0010 пак дјевојку сви редом љубисмо,
0011 ђувегији главу одсјекосмо.
0012 Када види лијепа дјевојка
0013 да погибе јунак ђувегија,
0014 скочи млада канда се помами
0015 те уфати главу ђувегину
0016 пак ју опра у водици ладној,
0017 пак је мртвој глави говорила:
0018 `Црне очи, што ме не гледате
0019 како сте ме до сада гледале?
0020 Медна уста, што ме не љубите
0021 како сте ме до сада љубила?
0022 Бјело лице, што се не насмијеш
0023 како си се до сада смијало
0024 и мене си доста засмијало?`
0025 Пак извади ноже од појаса
0026 те удари себе у срда[ш]це.
0027 Пак их лјепо покопасмо онди,
0028 дјевојку и момка [на]поредо,
0029 а сватове под јеле зелене.
0030 Паке веле из горе ајдуци:
0031 `Кукавице, не кукај нам рано
0032 јер смо трудни и уморни врло,
0033 јошт смо драги паке смо заједно.`"



Интервенције[уреди]

е = је (прије)
ћ = ђ (невиђено)
цер'нои = црној
ои = оји (напојила)
дѣвоікѡм (јат = је) і = ј
ћувегі'и = ђувегији
ѿсѣкѡсмо = одсјекосмо (јат = је)
лѣпа (јат = ије)
и = ј (мртвој)
бѣло (јат = је)
ѿ = од
лѣпо (јат = је)
по деле = под јеле
кукавица = кукавице
саедно = заједно

Напомене[уреди]

Коментар[уреди]

Епска песма – лирско-епска песма, балада. Хајдук остаје сам и признаје грех гори: када је дружина разбила сватове и на силу обљубила невесту, девојка је извршила самоубиство.
Млађи слој модела нереализоване свадбе, тј. прекинуте брачне иницијације, потпуно неутралише елементе фантастике (улогу урока, клетве или митских бића). Продор реалија везаних за хајдучки живот, међутим, само на нов начин стилизује архаичну подлогу. Из перспективе жртве гора и даље чува хтонске компоненте. Поступак хајдука је у колизији са етичким кодексом, јер се највећим грехом сматра куђење девојке и угрожавање њеног статуса удате жене. Зато се кроз околности исповести назире неминовност казне. Након тешког злочина цела чета је изгинула, а без заштите коју пружа група и последњи њен члан је животно угрожен.
Варијанте: Вук, СНП III, 74, 75; (Krstić 1984: H 2, 1, 1, 2 – Žena se ubije od žalosti za mužem: 180, p. v. 78: 609); Krstić 1984: L 12, 3 − Hajduci napadnu svatove i ubijaju ih. Nevesta obično umire od žalosti ili se ubije: 269, p. v. 204: 626. Krstić 1984: Q 7, 8 – Hajduci ubijaju svatove: 318; в. у ЕР песму бр. 109.
Литература: Петковић 2008: 92-93, 172-174. О трагичном исходу свадбе: Детелић 1996: 95-110; Карановић 1998/2010: 165-175.

Извори[уреди]

(Саставила Снежана Самарџија)

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.

Литература[уреди]

(Саставила Снежана Самарџија)

Ајдачић, Д. (2004). Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд: Научно друштво за словенске уметности и културе. Аноним (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Мисао XX/7–8: 505–506. Банашевић, Н. (1935). Циклус Марка Краљевића и одјеци француско-талијанске витешке књижевности. Скопље: Скопско научно друштво. Bahtin, M. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Beograd: Nolit. Bošković-Stulli, M. (1975). Usmena književnost kao umjetnost riječi. Zagreb: Mladost. Bošković-Stulli, M. (1978). Usmena književnost. Bošković-Stulli, M. – Zečević, D. Usmena i pučka književnost. Povijest hrvatske književnosti I. Zagreb: Mladost. Buturović, Đ. (1972–1973). Epska narodna tradicija Muslimana Bosne i Hercegovine od početka XVI vijeka do pojave zbirke Koste Hӧrmanna (1888). Glasnik Zemaljskog muzeja. Etnologija XXVII–XXVIII: 20–41. Влаховић, П. (1956).Трагови авункулата у јужнословенској народној поезији. Гласник етнографског музеја у Београду XIX: 206–213. Геземан, Г. (1921). Једно књижевноисторијско откриће: Ерлангенски рукопис... СКГ, НС II/4: 276–278. Геземан, Г. (1926/2002). Студије о јужнословенској народној епици. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина; Нови Сад: Матица српска. Gezeman, G. (1926/1982). Kompoziciona shema i herojsko-epska stilizacija. Ka poetici narodnog pesništva (S. Kolјević, prir.). Beograd: Prosveta: 252–283. Дамјанов, С. (1987). Граждански еротикон. Еротске песме и пословице у српској књижевности XVIII и почетка XIX века. Ниш: Градина. Делић, Л. (2006). Живот епске песме. Женидба краља Вукашина у кругу варијаната. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Делић, Л. (2008). Песме с темом великог грешника у Богишићевом зборнику (прилог проучавању жанровског синкретизма и ,,композиционих схема“). Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 301–322. Делић, Л. (р). Вукове збирке епских песама у контексту ранијих бележења (теме, јунаци, сижејни модели), рукопис докторске дисертације [2009]. Делић, Л. (2010). Секула се у змију претворио – симболички слојеви и епска дијахронија. Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 317–332. Делић, Л. (2011). ,,Болани Дојчин“ – Путеви генезе и модификације певања о сукобу ,,боланог“ јунака с Арапином. Жива реч. Зборник у част. проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 105–126. Делић, Л. (2011). Слика о хајдуцима и ускоцима у раним бележењима: Ерлангенски рукопис. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима VI. Посвећено успомени на проф. др Радмилу Пешић. Београд: Филолошки факултет: 183–200. Деретић, J. (1995). Загонетка Марка Краљевића. Београд: СКЗ. Деретић, Ј. (2000). Српска народна епика. Београд: Филип Вишњић. Десница, Б. (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Београд: СКЗ. Детелић, М. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ. Детелић, М. (1996). Урок и невеста. Поетика епске формуле. Београд: САНУ. Дрндарски, М. (2001). На вилином вијалишту. Београд: Рад – КПЗ Србије. Ђорђевић, Т. Р. (1937). Белешке из наше народне поезије V/21. Лов на Божић. ППНП IV/1: 65–66. Ђорђевић, Т. Р. (1938). Што је небо да је лист хартије. ЛМС CXI/350: 50–54. Ђорђевић, Т. Р. (1953/1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању. Београд: Народна библиотека Србије – Дечје новине. Златковић, И. (2006). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Рад – КПЗ Србије. Златковић, И. (2011²). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Jason, H. (2011). Džidovka djevojka in the world of epic. Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевиж-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 235–255. Карановић, З. (1998). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Нови Сад: Светови. Карановић, З. (2010). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Карановић, З. (1998). Антологија српске лирске усмене поезије. Нови Сад: Светови. Карановић, З. (2010). Антологија српске лирске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Карановић, З. (2010). Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Карановић, З. – Јокић, Ј. (2009). Смеховно и еротско у српској народној култури и поезији. Нови Сад: Филозофски факултет. Клеут, М. (1987). Иван Сењанин у српскохрватским усменим песмама. Нови Сад: Матица српска. Кољевић, С. (1974). Наш јуначки еп. Београд: Нолит. Костић, Д. (1926–1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Јужнословенски филолог VI: 278–295. Костић, Д. (1928). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Књижевни север 4: 7–8. Костић, Д. (1933–34). Још једна бугарштица из 18. века у Ерлангенском зборнику. Јужнословенски филолог XIII: 165–169. Костић, Д. (1935). Песма о верном слузи. Глас СКА CLXVIII: 135–202. Костић, Д. (1935/а). Једна песма из Београда пре 200 година. ППНП II/2: 237–239. Костић, Д. (1936). Траг песме о боју код Никопоља. ППНП III/1: 102–105. Костић, Д. (1937). Тумачење друге књиге Српских народних пјесама В. С. Караџића. Београд: Државна штампарија. Крњевић, Х. (1978). Муслиманске песме Ерлангенског рукописа. Зборник историје књижевности САНУ 7: 209–268. Крњевић, Х. (1978). Антологија народних балада. Београд: СКЗ. Krnjević, H. (1980). Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. Beograd: Nolit. Krnjević, H. (1986). Lirski istočnici. Iz istorije i poetije lirske narodne poezije. Beograd: BIGZ; Priština: Jedinstvo. Крњевић, Х. (1988). Скица за видове композиције лирске народне песме. Поетика српске књижевности. Београд: Институт за књижевност и уметност:117–139. Диздаревић Крњевић, Х. (1997). Утва златокрила. Дело творност традиције. Београд: Филип Вишњић. Крстић, Б. (1935). Природни снови у нашим народним песмама. ППНП II/2: 217–227. Крстић, Б. (1939). Коњ као пророчка животиња. ППНП VI/2: 245–251. Krstić, B. (1984). Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU. Латковић, В. (1955). Д. Ј. Поповић. Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. ПКЈИФ ХХI/1–2: 157–159. Латковић, В. (1975). Народна књижевност. Београд: Научна књига. Лесковац, М. (1979). Бећарац. Антологија. Нови Сад: Матица српска. Лома. А. (2002). Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике. Београд: Балканолошки институт САНУ. Лукић М. – Златковић, И. (1996). Антологија народних песама о Марку Краљевићу. Београд: Нови дани. Лукић М. – Златковић, И. (2005²). Антологија народних песама о Марку Краљевићу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Љубинковић, Н. (2000). Пјеванија црногорска и херцеговачка Симе Милутиновића Сарајлије. Београд: Рад – КПЗ Србије. Maretić, T. (1914.). Tri priloga našoj narodnoj epici. Rad JAZU 205: 221–229. Maretić, Т. (1966). Naša narodna epika. Beograd: Nolit. Маринковић, Б. (1966). Српска грађанска поезија 18. и с почетка 19. столећа. Београд: Просвета: 75–78. Маринковић, Р. (1998). Светородна господа српска. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Матић, С. (1958). Белешке и објашњења за другу књигу Српских народних пјесама В. С. Караџића. Београд: Просвета. Матић, С. (1964). Наш народни еп и наш стих. Нови Сад: Матица српска. Матић, С. (1972). Нови огледи о нашем народном епу. Нови Сад: Матица српска. Matešić, J. (1959). Die Erlanger serbokroatische Liederhandschrift. München: O. Sanger. Меденица, Р. (1934). Муж на свадби своје жене. ППНП I/1: 33–61. Меденица, Р. (1938). Делија–девојка. ППНП V/2: 260–265. Меденица, Р. (1965). Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у нашој народној епици. Београд: САНУ. Меденица, Р. – Аранитовић, Д. (1987). Ерлангенски рукопис. Зборник старих српскохрватских народних песама. Никшић: Универзитетска ријеч. Милошевић-Ђорђевић, Н. (1971). Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције. Београд: Филолошки факултет. Nazečić, S. (1959). Iz naše narodne epike I. hajdučke borbe oko Dubrovnika i naša narodna pjesma. Sarajevo: Svjetlost. Недељковић, М. (1990). Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић. Недић, В. (1965). Напомене и објашњења уз: Пјеснарице 1814, 1815, Сабрана дела В. С. Караџића I. Београд: Просвета. Nedić, V. (1966). Napomene u: T. Maretić. Naša narodna epika. Beograd: Nolit: 331–343. Недић, В. (1971). Историјска сећања у једној старој песми о Змај-Деспоту Вуку. Ерлангенски рукопис, бр. 59. Serta slavica in memoriam Aloisii Schmauss. München: 536–537. Недић, В. (1975). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме I. Сабрана дела В. С. Караџића IV. Београд: Просвета. Недић, В. (1976). О усменом песништву. Београд: СКЗ. Недић, В. (1977). Антологија народних лирских песама. Београд: СКЗ. Недић, В. (1981). Вукови певачи. Нови Сад: Матица српска. Новаковић, С. (1880). Стара народна песма о одласку св. Саве у калуђере. Отаџбина IV: 41–60, 220–235. Павловић, М. (1982). Антологија лирске народне поезије. Београд: Вук Караџић. Pavlović, M. (1986). Obredno i govorno delo. Beograd: Prosveta. Пандуревић, Ј. (2005). Прилог проучавању авункулата у српским народним пјесмама. Традиција и савременост. Бања Лука: Филозофски факултет: 395–403. Пандуревић, Ј. (2005/а). Народне пјесме о жени која издаје сина да би сачувала брата. Зборник Матице српске за књижевност и језик LIII/1–3: 83–96. Пандуревић, Ј. (2008). Новелистичке пјесме у ,,Босанској вили“. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 359–388. Пантић, М. (1971). Рад на проучавању предвуковске народне поезије код Југословена. ЗМСС I: 117–122. Пантић, М. (1964). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета. Пантић, М. (20022). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета. Пантић, М. (1984). Сусрети с прошлошћу. Београд: Просвета. Петковић, Д. (2008). Типологија епских песама о женидби јунака. Београд: Чигоја штампа. Петковић, Д. (2010). Витешке игре и надметања у јуначким песмама (у старијим записима, Вуковим збиркама и ,,Пјеванији црногорској и херцеговачкој“).Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 333–344. Пешикан-Љуштановић, Љ. (2002). Змај деспот Вук – мит, историја, песма. Нови Сад: Матица српска. Пешикан-Љуштановић, Љ. ( 2007). Станаја село запали. Нови Сад: ДОО Дневник. Пешић, Р. (1967/1972). Старији слој песама о ускоцима. Анали Филолошког факултета 7: 49–65. Народна књижевност. Српска књижевност у књижевној критици 2 (В. Недић, прир.). Београд: Нолит: 260–284. Пешић, Р. (1976). Два стара епска мотива. ПКЈИФ XIII/1–4: 86–95. Пешић, Р. (1979). Орање Марка Краљевића. ЛМС 155/424: 279–291. Пешић, Р. (1988). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме II. Сабрана дела В. С. Караџића V. Београд: Просвета. Pešić, R. – Milošević-Đorđević, N. (1984). Narodna književnost. Beograd: Vuk Karadžić. Поленаковић, Х. (1937). Неколико још прилога о писању крвљу у нашој књижевности. ППНП IV/1: 29–132. Поповић, Д. Ј. (1954). Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. Годишњак Музеја града Београда I: 105–110. Поповић, П. (1919). Из књижевности, св. 2. Београд: Геца Кон: 17–32. Поповић, П. (1932). Новији радови о нашој народној поезији. Мисао XL/5–6: 225–236. Prohaska, D. (1928). Najstariji rukopis srpsko-hrvatskih narodnih pesama. Književni sever IV/7–9: 392–396. Путилов, Б. Н. (1985). Јуначки еп Црногораца. Титоград: Универзитетска ријеч – Побједа. Радуловић, Н. (2003). Симболични снови у усменој епици. Књижевна историја XXXV/119: 25–46. Радуловић, Н.(2005). Две метаморфозе у нашој епици.Свет речи IX/19–20: 40–42. Радуловић, Н.(2005/а). Типологија преоблачења у усменој епици. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду I: 107–113. Родић, М. – Срдић, Р. (2001). Кнежопољске народне пјесме. Београд: ГЕА. Самарџија, С. (1989). Ново издање ,,Ерлангенског рукописа“. ПКЈИФ LIII–LIV/1–4: 184– 199. Самарџија, С. (2001). Антологија епских народних песама. Београд: Народна књига. Самарџија, С. (2004). Пародија у усменој књижевности. Београд: Народна књига – Алфа. Самарџија, С. (2005). Слојеви једне метафоре (између календарске године и патријархалне задруге). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду 2: 39–73. Самарџија, С. (2007). Обредна стварност и метафора у једној песми из ,,Ерлангенског рукописа“. Зборник реферата и саопштења са међународног научног састанка слависта у Вукове дане 36/2: 141–152. Самарџија, С. (2008). Биографије епских јунака. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Самарџић, Р. (1978). Усмена народна хроника. Нови Сад: Матица српска. Словенска митологија. Енциклопедијски речник. (2001). (С. М. Толстој – Љ. Раденковић, прир.). Београд: Zepter book world. Стајић, Б. (1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). ЛМС C/312: 169–171. Стефановић, С. (1936). Сунчани мит у нашој народној поезији. ППНП VI/1: 35–42. Сувајџић, Б. (1998). Народна књижевност. Епске песме у старијим записима. Београд: Филолошки факултет; Крагујевац: „Нова светлост“. Сувајџић, Б. (2003). Епске песме о хајдуцима и ускоцима. Београд: Гутенбергова галаксија. Сувајџић, Б. (2005). Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. Сувајџић, Б. (2008). Од традиције до усменог ,,текста“ – иницијалне формуле у песмама о хајдуцима. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 147–189. Ћоровић, В. (1936). Народна песма о женидби војводе Војина. ППНП III/2: 180–191. Чајкановић, В. (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). СКГ, НС XVIII/2: 147–148. Šimčik, А. (1927). Nova knjiga starih jugoslovenskih narodnih pjesama. Hrvatska prosvjeta XIV/3: 69–70, 4: 116–119. Šimčik, А. (1931–1932). Pozivanje na mejdan preslicom. Nastavni vjesnik XL: 313–318. Šimčik, А. (1932). Kad bi nebo padnulo na junačku crnu zemlju. Hrvatska prosvjeta XIX/5: 116–118. Шмаус, А. (1936). Има ли бугарштица у ,,Ерлангенском рукопису“?. ППНП III/2: 211–221. Шмаус, А. (1936). Обележавање пута крвљу. ППНП III/2: 255–257. Шмаус, А. (1937). Гавран гласоноша. ППНП IV/1: 1–20. Schmaus, A. (1953). Studije o krajinskoj epici. Zagreb: JAZU. Schmaus, A. (1966). Studein zu balkanischen Balladenmotiven. Zeitschrift für Balkanologije IV: 100–138. Steinmeyer, E. v. (1913). Die jüngeren Handschriften der Erlangen Universitätsbibliothek. Erlangen: Junge.