Драгачевски епитафи: несреће
Драгачевски епитафи: несреће су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селима Драгачева.
Споменик Савки (†1841) страдалој од грома (Марковица – Орлова)
- 1841.
- Поражена громом от неба
- САВКА
- кћи Ане
- супруга Иована Анџије
- из Чачка
- поживи... лета
- маиа 14.
Споменик младићу Јовану Спасојевићу (†1848) (Дучаловићи – Главоч)
- Овде почива раб божији
- ЈОВАН СПАСОЈЕВИЋ
- ж. села Дучаловића
- поживе 17. г.
- и откачи му се пушка сама из руку
- те погибе 27. августа 1848. Г.
Споменик младићу Милану (†1856) (Луке – Лазовићи)
- Оваи билег показује
- упокоеног Раба Божиег
- МИЛАНА
- сина Пауновог
- кои у најлепшем цвету
- у 17. Год. живота свог
- погинуо од пушке неотично
- 19 Март 1856. Год.
Споменик дечаку Јеремији Микаиловићу (†1869) (Дучаловићи – Садљике)
- Приђите ближе
- и реците Бог да прости
- раба Божиег
- ЕРЕМИЈУ
- Сина Алексе П. Микаиловића
- из Дуч[аловића]
- коие у 11-ои [години]
- неотично погинуо од Пушке
- 14 декем 1869 Г
Споменик младићу Милораду Бошковићу (†1875) (Осоница – Селиште)
- МИЛОРАД БОШКОВИЋ
- О путниче не зажали труда свог
- што ћеш стати и читати овај спомен
- и реци бог да прости душу пр.
- МИЛОРАД
- син Петронија Бошковића
- из Осонице
- који је у 17 Год. Младости свое
- погинуо од букве чувајући козе
- 12. Марта 1875 : Г:
- Оваи знак подигоше
- Браћа Радоица и Милија
Споменик младићу Драгићу Лукићу (†1884) (Лиса – Милићевићи)
- У трећем гробу
- са десне стране
- ДРАГИЋ ЛУКИЋ
- из Брезовица
- од 19 Год. погинуо од дрвета
- 15. јула 1884. Год.
Споменик сиромаху Гаврилу Гавриловићу (†1892) (Гуча – изнад школе)
- Овде почива раб Божи
- ГАВРИЛО ГАВРИЛОВИЋ
- највећи сиромах села Гуче
- кои поживи часно и поштено 43. Г.
- а погибе несрећним случајем
- као радник паде са торња цркве гучке
- и на место погибе 12 јуна 1892 год.
- То што је Гаврило бијо врло поштен
- коиби пре умро од глади а не би туђе узео
- Овај споменик подигоше му више грађана из места
- и са стране својим добровољним прилозима
- а са трудом Филипа С. Мијатовића
- свештеника гучког.
- Ово нека служи за углед осталим сиромасима
- те нека се и они на Гаврилово поштење угледају
- те даби и они кад их господ Бог на истину позове
- заслужили да им се овакав видљив знак подигне
- Писа Филип Домановић из села Лисица
Споменик Миладину Пандуровићу (†1893) (Лиса – Шулубуре)
- Ова страна споменика показује
- МИЛАДИНА ПАНДУРЕВИЋА
- житеља села Лисе
- који у 37 год. Живота
- у Гостима код свог кума
- несретним случајем доби тешку рану
- од које после двомесечног боловања
- у крагујевачкој болници
- умре месеца маја 1893 год.
- и тамо сарањен
- Бог да му душу прости
- Споменушега синови
- именовани Милун, Радомир и Тривун
Споменик ђаку Светолику Станчићу (†1896) (Дучаловићи – Садљике)
- О мој свете
- мој пребели цвете,
- брзо ти ме беше огрејало сунце
- а идући школи на науку
- смрт немила покосиме
- Вечна кућо за кога се спремаш
- тужни гробе стани не зароби
- ђака I разред
- СВЕТОЛИК
- син Вилипа Станчића
- из Дучаловића
- поживи 9. Г. А
- престависе у вечност
- 16 маја 1896 Г.
- Овај спомен подиже му
- ђед Ристивоје Станболић
- из Дучаловића
- и отац Вилип
Споменик Петру Божићу (†1896) (Пилатовићи)
- Приђи ближе Мили Брате
- те прочитај овај ванредно жалосни Спомен
- Ах жалосно говорими он
- кога ова црна земља крије
- тога данас међу живима није
- Овде почива раб божи
- ПЕТАР БОЖИЋ
- из Пилатовића
- који чесно и богато поживље 30. Год
- А на жалост своју и тугу Вамилије
- погибе новембра 1896. Год.
- у селу Прилипцу у сватовима
- а код куће свог сестрића
- увече огледајући своје коње
- ударига једна кобила у слепо око ногама
- од чега је после два дана испустио
- своју племениту хришћанску душу
- Овај Споменик Подигошему
- ожалошћена супруга Тина
- и 4 сина Милан Милош Раденко и Илија
Споменик младићу Милану Стојковићу (†1899) (Осоница – Мечке)
- МИЛАН СТОЈКОВИЋ
- из Осонице
- живио 23 Год.
- а погину од горе у планини
- 14 децембра 1899 Г.
- Овај споменик подиже брат Милисав
Споменик Вукадину Мијаиловићу (†1902) (Горња Краварица – Баралићи)
- Приђи ближе Ој Србине Брате
- никад нисам ја жалио на те
- па ти види кога ова мрачна земља затворила
- и од Сунца на вијек заклонила
- Дичног Срба
- ВУКАДИНА МИЈАИЛОВИЋА
- из Гор. Краварице,
- Бившег војника сталног кадра
- које чесно и поштено поживео 25 година;
- Вукадина позвао је његов старац Тома Радичевић
- кад је женио сина, Радоја, у сватове.
- Вукадин са женом оде свом шураку, у сватове.
- Оду за девојку, тамо кад су извели девојку,
- опале из пушака и Вукадин погине
- 7 Нов: 1902 Г. у С. Лисицама
- Овајму надгробни спомен подигоше
- отац Млађен и брат Велимир Мијаиловић
- у 1903. Г.
Споменик испрошеној девојци Челестини (†1904) (Граб – Рајичићи)
- Овде Почивају Смртни Остатци
- испрошене девојке
- ЧЕЛЕСТИНЕ
- кћи Ранка Стеванчевића,
- из Граба,
- која поживи 19. година,
- а престави се 19 октомбра.1904. Год.
- Она је Сама Себе смрт Створила:
- поводом паклени подводиља
- и крволокиња из своје околине;
- али Милостиви творац
- судиће Свакоме по Правди
- Споменик овај подиже јој
- свак Стојан Васовић
Споменик Крстини Цибуревић (†1908) (Церова – Горње гробље)
- Овде почива, дична младос,
- упокоена
- КРСТИНА
- Драгомира Цибуревића из Церове,
- која часно поживе 25 Г,
- а као Жена, у другом стању,
- са своим се бременом раста,
- и [роди] живо чедо, ко леп цвет,
- а она премину, 10. марта 1908. Год
- Бог да јој душу прости у вечном дому
- Овај спомен подиже јој
- муж Драгомир и свекар Глиша
- Цибуревићи са својим породицама
- Усечега Љубомир трипковић чикириз
Споменик младићу Радосаву Лазовићу (†1908) (Луке – Лазовићи)
- РАДОСАВ ЛАЗОВИЋ
- рођ. 26 марта 1884
- а умре 27 септембра 1908 год.
- Најлепши цветак овога света
- што Мајку срета
- пакошћу злобних људи
- прерано у овом гробу прецвета.
- твоја дела бисерна су зрна
- што их срце тугом гаси,
- зато ти брате каменом гроб краси
- Ожалошћени брат Љубомир
Споменик младићу Богдану Старчевићу (†1909) (Доња Краварица – Старчевићи)
- Овде вене дична младос
- а наша тешка жалос
- упокоени БОГДАН
- син Петра и Савке Старчевић
- из Д. Краварице
- кои је неотично погинуо
- од букве на свом раду
- несрећног Часа жалосног дана
- 26-ог јануара. 1909 год
- у 16 љета
Споменик младићу Рајку Пртењаку (†1911) (Бели Камен – Бујошевићи)
- Ој камене вечити спомене
- ти моје Тело скриваш
- Више мога Гроба
- у Век Веки биваш
- те казујеш Место Где је Сарањен
- РАЈКО ПРТЕЊАК
- из Б. Камена
- он поживи 23 г
- а својом намером
- предаде богу племениту душу
- 1 маја 1911 Год.
- И Бог да га прости
- Овај Спомен Подигоше
- Уцвељ. Син,
- родитељи Отац Цветко
- и Мајка Рисимија
- и Брат Вилип
- свом брату за вечиту успомену
Споменик младићу Милоју Анђелићу (†1914) (Гуча – Анђелићи)
- Овде сахрањен увенут цвет
- момак од 19 Год. своје младости
- МИЛОЈЕ
- син Перке и Благоја Анђелића,
- рођен 12. јануара 1895.Год.
- умро 14.јануара 1914.год.
- у пожешкој болници
- идући свом оћуру на кондер,
- спадне и са падом с воза много се рани
- и оде у болницу у Пожегу и ту је умро
- Тело његово пренето је
- у ово гробље села Гуче
- Остави жалосну мајку и сестру
- и оћура за навек ожалошћене
- И Бог да му душу прости
Споменик Стоји Новитовић (†1915) (Трешњевица)
- СТОЈА
- супруга Вукадина Новитовића,
- бив. трговца из Трешњевице,
- 15 априла 1915 године
- подлеже смрти у 56 год. своје старости
- немогав одолети превеликом болу
- за своја два погинула сина
- који поред ње почивају...
Споменик младићу Драгољубу Танасковићу (†1915) (Живица – Танасковићи (ван гробља))
- ДРАГОЉУБ ТАНАСКОВИЋ
- син Милића и Ружице из Живице
- поживе 21 Год.
- а погибе несретним случајем
- у Чачку 1915.Год.
- Покоси ме смртна коса
- не пожали што сам роса.
- Кратко живек на овоме свету
- а погибок у најлепшем свету.
- Збогом мили и отац и мајко
- и светли уцвељени роде
- у гробницу моје тело оде.
- Сунце јарко, моји црни дани
- тужно време младог ме сарани.
- За памћење мог имена
- ево ладнога спомена.
- Ко све жали име моје
- нек прочита речи ове.
- Збогом отац мајко чиле
- збогом моје сестре миле,
- збогом стрина брате мили
- ја вам одок вратити се нећу
- а ви мени запалите свећу
- Бог да га прости
- Спомен подижу
- отац Милић и мајка Ружица
Споменик Драгомиру Павловићу (†1918) (Пилатовићи)
- Тек што рујна зора сину
- мене мила жеља мину
- и ја почек радити
- и очевину крабрити
- покосиме смртна коса
- не пожали што сам роса.
- Дични младић упокоени
- ДРАГОМИР
- једини син. Василије
- и поч. Миленка Павловића
- из овог села Пилатовића
- који часно и поштено :
- Своје младости.
- поживи. 16. г. као младић.
- Са својим друговима оде Морави:
- играјући се са гранатом.
- баце у ватру. која пукне
- и погибе на сам дан Божића
- 25 дец. 1918 г.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше му
- зет Тривун сестрић Десимир,
- и сестра Ангелина Микановић
- и мајка Василија
Споменик девојци Тијани Суруџић (†1920) страдалој од грома (Горачићи – Суруџићи)
- Ој немила смрти моја
- одма ли ми дође
- нигде стаде нис одмори
- већ ме младу ти умори
- ТИЈАНУ
- кћер Веља и Руже Суруџића
- из Горачића.
- Која у најлепшем цвету
- младости своје од 14 год.
- Погибе од Времна облака.
- 18. јуна 1920. Год.
- на плаштењу
- Бог дајој душу прости.
- Спомен сподигоше
- њени Родитељи и браћа
Споменик четворогодишњем Милосаву Цветићу (†1925) (Церова – Доње гробље)
- Црна земља вечни двори
- моју младос на век крију
- МИЛОСАВ
- сина Зарије и Даринке Цветић
- из Церове поживи 4 год
- а пострада од Водоплава
- код своје куће 24. јуна 1925.Г.
- Овај споменик подигоше
- отац зарија и мајка Даринка
Споменик Миливоју Станишићу (†1931) страдалом од грома (Властељице – Станишићи)
- Пред овим спомеником
- вечна је кућа пок
- МИЛИВОЈА СТАНИШИЋА
- из Властељица,
- поживи 30 г.
- а на дан 6. јула 1931.г.
- од елементарне непогоде
- погибе од грома.
- А по смрти остала му
- два сирочета која оца
- ни сазнали нису
- Овај спомен подигоше
- отац Влајко брат Петар и жена Трњина
- Кад о слави свећу запалите
- и прву чашу подигнете
- тад и мене спомените
- и Богу се заме помолите.
- Чувајте ми деце двоје
- оче брате као своје
- кажите им да ми мисли пате
- и Трњина мати њина
- нека живи она с њима
- нека нашу децу гледа
- нек им гладним дадне леба
- ја ћу на њи гледати са неба
Споменик Милутину Миливојевићу (†1934) (Пшаник – Титма)
- Овде је сарањено тело
- МИЛУТИН
- син Петронија и Босиљке Миливојевића
- из Пшаника.
- Часно поживи 29 год.
- а као добар и велики радник
- вадећи камен погинуо
- 18 јануара од стене
- а 19 умро 1934 Г.
- у чачанској болници
- Бог даму душу прости
- Овај споменик подиже
- отац Петроније и син Милинко
- и браћа Вељко, Јеврем, Воислав и Марко
Споменик Наталији Пајовић (†1945) (Каона – Пајовићи)
- НАТАЛИЈА ПАЈОВИЋ
- Ја поживех 38 лета
- посече ме пушка проклета
- те ме скиде са овога света
- са истока сину зрак
- мене младу покри мрак
- прекрила ме црна земља
- да ме више нигде нема
- Као домаћица пож. 38 год.
- а погибе неотички код своје куће
- 24. XI 1945.Г.
- Спомен јој подиже муж Танасије
- и син Јовиша
- Са ове друге стране ладног камена
- да поменем неколико имена
- оца стричева браће и дедова
- који су помрли и изгинули
- пре и за време I светског рата:
- Пајовић Радосав, Милисав, Марко,
- Јанко, Никола, Станимир, Мирко, Маринко,
- Јелена, Стеванија и Јелисавета
- Бог да им душу прости свима
- А спомен им подиже
- Танасије и Јовиша
Извор
[уреди]- Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.