Dragačevski epitafi: nesreće

Dragačevski epitafi: nesreće su svedočanstva prepisana sa starih nadgrobnih spomenika u selima Dragačeva.

Spomenik Savki (†1841) stradaloj od groma (Markovica – Orlova)

1841.

Poražena gromom ot neba

SAVKA

kći Ane

supruga Iovana Andžije

iz Čačka

poživi... leta

maia 14.

Spomenik mladiću Jovanu Spasojeviću (†1848) (Dučalovići – Glavoč)

Ovde počiva rab božiji

JOVAN SPASOJEVIĆ

ž. sela Dučalovića

požive 17. g.

i otkači mu se puška sama iz ruku

te pogibe 27. avgusta 1848. G.

Spomenik mladiću Milanu (†1856) (Luke – Lazovići)

Ovai bileg pokazuje

upokoenog Raba Božieg

MILANA

sina Paunovog

koi u najlepšem cvetu

u 17. God. života svog

poginuo od puške neotično

19 Mart 1856. God.

Spomenik dečaku Jeremiji Mikailoviću (†1869) (Dučalovići – Sadljike)

Priđite bliže

i recite Bog da prosti

raba Božieg

EREMIJU

Sina Alekse P. Mikailovića

iz Duč[alovića]

koie u 11-oi [godini]

neotično poginuo od Puške

14 dekem 1869 G

Spomenik mladiću Miloradu Boškoviću (†1875) (Osonica – Selište)

MILORAD BOŠKOVIĆ

O putniče ne zažali truda svog

što ćeš stati i čitati ovaj spomen

i reci bog da prosti dušu pr.

MILORAD

sin Petronija Boškovića

iz Osonice

koji je u 17 God. Mladosti svoe

poginuo od bukve čuvajući koze

12. Marta 1875 : G:

Ovai znak podigoše

Braća Radoica i Milija

Spomenik mladiću Dragiću Lukiću (†1884) (Lisa – Milićevići)

U trećem grobu

sa desne strane

DRAGIĆ LUKIĆ

iz Brezovica

od 19 God. poginuo od drveta

15. jula 1884. God.

Spomenik siromahu Gavrilu Gavriloviću (†1892) (Guča – iznad škole)

Ovde počiva rab Boži

GAVRILO GAVRILOVIĆ

najveći siromah sela Guče

koi poživi časno i pošteno 43. G.

a pogibe nesrećnim slučajem

kao radnik pade sa tornja crkve gučke

i na mesto pogibe 12 juna 1892 god.

To što je Gavrilo bijo vrlo pošten

koibi pre umro od gladi a ne bi tuđe uzeo

Ovaj spomenik podigoše mu više građana iz mesta

i sa strane svojim dobrovoljnim prilozima

a sa trudom Filipa S. Mijatovića

sveštenika gučkog.

Ovo neka služi za ugled ostalim siromasima

te neka se i oni na Gavrilovo poštenje ugledaju

te dabi i oni kad ih gospod Bog na istinu pozove

zaslužili da im se ovakav vidljiv znak podigne

Pisa Filip Domanović iz sela Lisica

Spomenik Miladinu Panduroviću (†1893) (Lisa – Šulubure)

Ova strana spomenika pokazuje

MILADINA PANDUREVIĆA

žitelja sela Lise

koji u 37 god. Života

u Gostima kod svog kuma

nesretnim slučajem dobi tešku ranu

od koje posle dvomesečnog bolovanja

u kragujevačkoj bolnici

umre meseca maja 1893 god.

i tamo saranjen

Bog da mu dušu prosti

Spomenušega sinovi

imenovani Milun, Radomir i Trivun

Spomenik đaku Svetoliku Stančiću (†1896) (Dučalovići – Sadljike)

O moj svete

moj prebeli cvete,

brzo ti me beše ogrejalo sunce

a idući školi na nauku

smrt nemila pokosime

Večna kućo za koga se spremaš

tužni grobe stani ne zarobi

đaka I razred

SVETOLIK

sin Vilipa Stančića

iz Dučalovića

poživi 9. G. A

prestavise u večnost

16 maja 1896 G.

Ovaj spomen podiže mu

đed Ristivoje Stanbolić

iz Dučalovića

i otac Vilip

Spomenik Petru Božiću (†1896) (Pilatovići)

Priđi bliže Mili Brate

te pročitaj ovaj vanredno žalosni Spomen

Ah žalosno govorimi on

koga ova crna zemlja krije

toga danas među živima nije

Ovde počiva rab boži

PETAR BOŽIĆ

iz Pilatovića

koji česno i bogato poživlje 30. God

A na žalost svoju i tugu Vamilije

pogibe novembra 1896. God.

u selu Prilipcu u svatovima

a kod kuće svog sestrića

uveče ogledajući svoje konje

udariga jedna kobila u slepo oko nogama

od čega je posle dva dana ispustio

svoju plemenitu hrišćansku dušu

Ovaj Spomenik Podigošemu

ožalošćena supruga Tina

i 4 sina Milan Miloš Radenko i Ilija

Spomenik mladiću Milanu Stojkoviću (†1899) (Osonica – Mečke)

MILAN STOJKOVIĆ

iz Osonice

živio 23 God.

a poginu od gore u planini

14 decembra 1899 G.

Ovaj spomenik podiže brat Milisav

Spomenik Vukadinu Mijailoviću (†1902) (Gornja Kravarica – Baralići)

Priđi bliže Oj Srbine Brate

nikad nisam ja žalio na te

pa ti vidi koga ova mračna zemlja zatvorila

i od Sunca na vijek zaklonila

Dičnog Srba

VUKADINA MIJAILOVIĆA

iz Gor. Kravarice,

Bivšeg vojnika stalnog kadra

koje česno i pošteno poživeo 25 godina;

Vukadina pozvao je njegov starac Toma Radičević

kad je ženio sina, Radoja, u svatove.

Vukadin sa ženom ode svom šuraku, u svatove.

Odu za devojku, tamo kad su izveli devojku,

opale iz pušaka i Vukadin pogine

7 Nov: 1902 G. u S. Lisicama

Ovajmu nadgrobni spomen podigoše

otac Mlađen i brat Velimir Mijailović

u 1903. G.

Spomenik isprošenoj devojci Čelestini (†1904) (Grab – Rajičići)

Ovde Počivaju Smrtni Ostatci

isprošene devojke

ČELESTINE

kći Ranka Stevančevića,

iz Graba,

koja poživi 19. godina,

a prestavi se 19 oktombra.1904. God.

Ona je Sama Sebe smrt Stvorila:

povodom pakleni podvodilja

i krvolokinja iz svoje okoline;

ali Milostivi tvorac

sudiće Svakome po Pravdi

Spomenik ovaj podiže joj

svak Stojan Vasović

Spomenik Krstini Ciburević (†1908) (Cerova – Gornje groblje)

Ovde počiva, dična mlados,

upokoena

KRSTINA

Dragomira Ciburevića iz Cerove,

koja časno požive 25 G,

a kao Žena, u drugom stanju,

sa svoim se bremenom rasta,

i [rodi] živo čedo, ko lep cvet,

a ona preminu, 10. marta 1908. God

Bog da joj dušu prosti u večnom domu

Ovaj spomen podiže joj

muž Dragomir i svekar Gliša

Ciburevići sa svojim porodicama

Usečega Ljubomir tripković čikiriz

Spomenik mladiću Radosavu Lazoviću (†1908) (Luke – Lazovići)

RADOSAV LAZOVIĆ

rođ. 26 marta 1884

a umre 27 septembra 1908 god.

Najlepši cvetak ovoga sveta

što Majku sreta

pakošću zlobnih ljudi

prerano u ovom grobu precveta.

tvoja dela biserna su zrna

što ih srce tugom gasi,

zato ti brate kamenom grob krasi

Ožalošćeni brat Ljubomir

Spomenik mladiću Bogdanu Starčeviću (†1909) (Donja Kravarica – Starčevići)

Ovde vene dična mlados

a naša teška žalos

upokoeni BOGDAN

sin Petra i Savke Starčević

iz D. Kravarice

koi je neotično poginuo

od bukve na svom radu

nesrećnog Časa žalosnog dana

26-og januara. 1909 god

u 16 ljeta

Spomenik mladiću Rajku Prtenjaku (†1911) (Beli Kamen – Bujoševići)

Oj kamene večiti spomene

ti moje Telo skrivaš

Više moga Groba

u Vek Veki bivaš

te kazuješ Mesto Gde je Saranjen

RAJKO PRTENjAK

iz B. Kamena

on poživi 23 g

a svojom namerom

predade bogu plemenitu dušu

1 maja 1911 God.

I Bog da ga prosti

Ovaj Spomen Podigoše

Ucvelj. Sin,

roditelji Otac Cvetko

i Majka Risimija

i Brat Vilip

svom bratu za večitu uspomenu

Spomenik mladiću Miloju Anđeliću (†1914) (Guča – Anđelići)

Ovde sahranjen uvenut cvet

momak od 19 God. svoje mladosti

MILOJE

sin Perke i Blagoja Anđelića,

rođen 12. januara 1895.God.

umro 14.januara 1914.god.

u požeškoj bolnici

idući svom oćuru na konder,

spadne i sa padom s voza mnogo se rani

i ode u bolnicu u Požegu i tu je umro

Telo njegovo preneto je

u ovo groblje sela Guče

Ostavi žalosnu majku i sestru

i oćura za navek ožalošćene

I Bog da mu dušu prosti

Spomenik Stoji Novitović (†1915) (Trešnjevica)

STOJA

supruga Vukadina Novitovića,

biv. trgovca iz Trešnjevice,

15 aprila 1915 godine

podleže smrti u 56 god. svoje starosti

nemogav odoleti prevelikom bolu

za svoja dva poginula sina

koji pored nje počivaju...

Spomenik mladiću Dragoljubu Tanaskoviću (†1915) (Živica – Tanaskovići (van groblja))

DRAGOLjUB TANASKOVIĆ

sin Milića i Ružice iz Živice

požive 21 God.

a pogibe nesretnim slučajem

u Čačku 1915.God.

Pokosi me smrtna kosa

ne požali što sam rosa.

Kratko živek na ovome svetu

a pogibok u najlepšem svetu.

Zbogom mili i otac i majko

i svetli ucveljeni rode

u grobnicu moje telo ode.

Sunce jarko, moji crni dani

tužno vreme mladog me sarani.

Za pamćenje mog imena

evo ladnoga spomena.

Ko sve žali ime moje

nek pročita reči ove.

Zbogom otac majko čile

zbogom moje sestre mile,

zbogom strina brate mili

ja vam odok vratiti se neću

a vi meni zapalite sveću

Bog da ga prosti

Spomen podižu

otac Milić i majka Ružica

Spomenik Dragomiru Pavloviću (†1918) (Pilatovići)

Tek što rujna zora sinu

mene mila želja minu

i ja poček raditi

i očevinu krabriti

pokosime smrtna kosa

ne požali što sam rosa.

Dični mladić upokoeni

DRAGOMIR

jedini sin. Vasilije

i poč. Milenka Pavlovića

iz ovog sela Pilatovića

koji časno i pošteno :

Svoje mladosti.

poživi. 16. g. kao mladić.

Sa svojim drugovima ode Moravi:

igrajući se sa granatom.

bace u vatru. koja pukne

i pogibe na sam dan Božića

25 dec. 1918 g.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomen podigoše mu

zet Trivun sestrić Desimir,

i sestra Angelina Mikanović

i majka Vasilija

Spomenik devojci Tijani Surudžić (†1920) stradaloj od groma (Goračići – Surudžići)

Oj nemila smrti moja

odma li mi dođe

nigde stade nis odmori

već me mladu ti umori

TIJANU

kćer Velja i Ruže Surudžića

iz Goračića.

Koja u najlepšem cvetu

mladosti svoje od 14 god.

Pogibe od Vremna oblaka.

18. juna 1920. God.

na plaštenju

Bog dajoj dušu prosti.

Spomen spodigoše

njeni Roditelji i braća

Spomenik četvorogodišnjem Milosavu Cvetiću (†1925) (Cerova – Donje groblje)

Crna zemlja večni dvori

moju mlados na vek kriju

MILOSAV

sina Zarije i Darinke Cvetić

iz Cerove poživi 4 god

a postrada od Vodoplava

kod svoje kuće 24. juna 1925.G.

Ovaj spomenik podigoše

otac zarija i majka Darinka

Spomenik Milivoju Stanišiću (†1931) stradalom od groma (Vlasteljice – Stanišići)

Pred ovim spomenikom

večna je kuća pok

MILIVOJA STANIŠIĆA

iz Vlasteljica,

poživi 30 g.

a na dan 6. jula 1931.g.

od elementarne nepogode

pogibe od groma.

A po smrti ostala mu

dva siročeta koja oca

ni saznali nisu

Ovaj spomen podigoše

otac Vlajko brat Petar i žena Trnjina

Kad o slavi sveću zapalite

i prvu čašu podignete

tad i mene spomenite

i Bogu se zame pomolite.

Čuvajte mi dece dvoje

oče brate kao svoje

kažite im da mi misli pate

i Trnjina mati njina

neka živi ona s njima

neka našu decu gleda

nek im gladnim dadne leba

ja ću na nji gledati sa neba

Spomenik Milutinu Milivojeviću (†1934) (Pšanik – Titma)

Ovde je saranjeno telo

MILUTIN

sin Petronija i Bosiljke Milivojevića

iz Pšanika.

Časno poživi 29 god.

a kao dobar i veliki radnik

vadeći kamen poginuo

18 januara od stene

a 19 umro 1934 G.

u čačanskoj bolnici

Bog damu dušu prosti

Ovaj spomenik podiže

otac Petronije i sin Milinko

i braća Veljko, Jevrem, Voislav i Marko

Spomenik Nataliji Pajović (†1945) (Kaona – Pajovići)

NATALIJA PAJOVIĆ

Ja poživeh 38 leta

poseče me puška prokleta

te me skide sa ovoga sveta

sa istoka sinu zrak

mene mladu pokri mrak

prekrila me crna zemlja

da me više nigde nema

Kao domaćica pož. 38 god.

a pogibe neotički kod svoje kuće

24. XI 1945.G.

Spomen joj podiže muž Tanasije

i sin Joviša

Sa ove druge strane ladnog kamena

da pomenem nekoliko imena

oca stričeva braće i dedova

koji su pomrli i izginuli

pre i za vreme I svetskog rata:

Pajović Radosav, Milisav, Marko,

Janko, Nikola, Stanimir, Mirko, Marinko,

Jelena, Stevanija i Jelisaveta

Bog da im dušu prosti svima

A spomen im podiže

Tanasije i Joviša

Izvor

• Nikola Nika Stojić, Dragačevski epitafi: zapisi sa nadgrobnika i krajputaša, 2. dopunjeno izdanje, Međuopštinski istorijski arhiv, Čačak 2011.