[До два су се млади заволели]
До два су се млади заволели,
Од пролеће, од тој лепо време,
Кад ги цвета тоја лепо цвеће,
Зумбул момче, каранфиљ девојче.
Једно лето никој ги не знаје, 5
Друго лето сви ги разазнаше.
Дочула је Умерова мајка:
Ман’ се сине, ман’ се момче младо,
Ман’ се сине Меримке девојке,
Мајка ће те лепо оженити, 10
Лепу Ату у сребру и злату.
Умер момче њојзе говорио:
Није благо ни сребро ни злато,
Већ је благо што је срцу драго.
Молиле су срестре Умерове. 15
Молиле су, те га умолиле,
Те узеја Атиму девојку.
Када дошло већем за легање.
Проговара Умер младожења:
Чујеш мене Атимо девојко. 20
Додај мене дивит и артију.
Да напишем Меримке девојке,
Да напишем неколико реча.
...?
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
