[Do dva su se mladi zavoleli]
Do dva su se mladi zavoleli,
Od proleće, od toj lepo vreme,
Kad gi cveta toja lepo cveće,
Zumbul momče, karanfilj devojče.
Jedno leto nikoj gi ne znaje, 5
Drugo leto svi gi razaznaše.
Dočula je Umerova majka:
Man’ se sine, man’ se momče mlado,
Man’ se sine Merimke devojke,
Majka će te lepo oženiti, 10
Lepu Atu u srebru i zlatu.
Umer momče njojze govorio:
Nije blago ni srebro ni zlato,
Već je blago što je srcu drago.
Molile su srestre Umerove. 15
Molile su, te ga umolile,
Te uzeja Atimu devojku.
Kada došlo većem za leganje.
Progovara Umer mladoženja:
Čuješ mene Atimo devojko. 20
Dodaj mene divit i artiju.
Da napišem Merimke devojke,
Da napišem nekoliko reča.
...?
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
