Доцкан

Доцкан
Писац: Драгутин Илић

* * *

Доцкан

Мисо и жеље у мрачни тону свет!
О, тужно срце, кад ћеш једном ти
Суморних дана уставити лет,
Вечношћу да се одморимо ми?

Живот и срећа? О, махни се тог!
Пустош и беда није л’ живот вас;
Док дух и срце с мутног врела свог
Очајним криком дижу један глас!

Не, нема среће! Ил она можда сја,
Где миље ниче и весели над,
Ал тога цвећа где да нађем ја?
Ох, све је прошло! Доцкан је, доцкан сад!

Извор

Стражилово, број 21, година 1, 23. мај 1885, Нови Сад, стр. 641.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.