С'једи чобан на камену,
Блеји овца под каменом
Питао је млад чобане:
„Што је теби, овца моја:
Ил' си гладна, ил' си жедна?“ 5
Проговара бјела овца:
„Немој мене млад чобане!
Кад сам била шиљегвица,
Пред овцам сам прва ишла,
Пасла траву непашену, 10
Пила воду немућену,
А кад сам се ојањила,
За стадом сам пристајала,
Пасем траву опашену,
Пијем воду помућену.“ 15
Проговара млад чобане:
„А Бога ти, овца моја!
Да ја теби јаде кажем:
Док сам и ја младић био,
Док се н'јесам оженио, 20
Дјевојке ме братом зваше,
Удовице: полубрате,
Старе бабе: наш синовче;
А кад сам се оженио,
Дјевојке ме врагом зваше, 25
Удовице: врагомете,
Старе бабе: ој магаре!“
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 141-142.
