S'jedi čoban na kamenu,
Bleji ovca pod kamenom
Pitao je mlad čobane:
„Što je tebi, ovca moja:
Il' si gladna, il' si žedna?“ 5
Progovara bjela ovca:
„Nemoj mene mlad čobane!
Kad sam bila šiljegvica,
Pred ovcam sam prva išla,
Pasla travu nepašenu, 10
Pila vodu nemućenu,
A kad sam se ojanjila,
Za stadom sam pristajala,
Pasem travu opašenu,
Pijem vodu pomućenu.“ 15
Progovara mlad čobane:
„A Boga ti, ovca moja!
Da ja tebi jade kažem:
Dok sam i ja mladić bio,
Dok se n'jesam oženio, 20
Djevojke me bratom zvaše,
Udovice: polubrate,
Stare babe: naš sinovče;
A kad sam se oženio,
Djevojke me vragom zvaše, 25
Udovice: vragomete,
Stare babe: oj magare!“
Srpske narodne pjesme iz okoline hercegnovske i dubrovačke, skupio i za štampu priredio Veljko Radojević, Izdanje skupljačevo Fresno, Kal. 1912., str. 141-142.
