Добро јутро, бел пелинче!
Ја те зовем омајниче,
распорниче, разболниче.
Да ми омајеш драгог,
да га распориш 5
и убодеш у срце, у цигерицу,
за мене, у очи, уста, руке, ноге,
за мене.
Душом се раставио
са мном се саставио. 10
Бел пелене, с ’лебом те ’раним,
што те молим да ми вољу испуниш:
да узмеш једно дрво од белог дуда,
једно од црног дуда;
бео дуд - моји бели дани, 15
црн дуд - његови црни дани;
па да се уватиш за земљу
па да кажеш:
„не ваћам се за земљу,
но за ђавола, 20
да доведе драгог код мене.
Да нема мира ни да иде,
ни да једе,
ни да спава.“
(5)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 356. бр. 572.
(Анонимус). Народне гаталице, „Кића“, 1 (1905), бр. 29.
