Dobro jutro, bel pelinče!
Ja te zovem omajniče,
rasporniče, razbolniče.
Da mi omaješ dragog,
da ga rasporiš 5
i ubodeš u srce, u cigericu,
za mene, u oči, usta, ruke, noge,
za mene.
Dušom se rastavio
sa mnom se sastavio. 10
Bel pelene, s ’lebom te ’ranim,
što te molim da mi volju ispuniš:
da uzmeš jedno drvo od belog duda,
jedno od crnog duda;
beo dud - moji beli dani, 15
crn dud - njegovi crni dani;
pa da se uvatiš za zemlju
pa da kažeš:
„ne vaćam se za zemlju,
no za đavola, 20
da dovede dragog kod mene.
Da nema mira ni da ide,
ni da jede,
ni da spava.“
(5)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 356. br. 572.
(Anonimus). Narodne gatalice, „Kića“, 1 (1905), br. 29.
