Дијете Ненаде и Корун кесеџија
(Из Босне)
Храни мајка девет милих сина,
Девет сина ка’ девет сокола,
Све с преслице и деснице руке;
Хранила их за девет година,
Хранила их па их оженила. 5
Кад је дошла свијетла неђеља,
Тада рече остарила мајка:
„А за Бога, девет милих сина!
„Хајте, синци, у гору зелену,
„Уловите каквагоде лова, 10
„Захраните вашу стару мајку,
„Да на вама не остане клетва."
Хитро синци мајку послушали,
Отидоше у гору зелену,
Да улове каквогоде лова, 15
Да захране остарилу мајку.
Лов ловили летњи дан до подне,
Лов ловили ништа не добили.
Несрећа им црна донијела,
Улови их Корун кесеџија, 20
Па је свима главе осјекао,
А метну их коњу у зобницу,
Па се врну на њихне дворове,
Бијеле им дворе сагорео,
Девет њихни љуба заробио 25
Одведе их свом бијелу двору,
Стару мајку коњем прегазио:
Мало мајка оста у животу,
Кука стара прегажена мајка,
Кука мајка и ноћу и дневи, 30
Кукала је за девет година,
Док се Богу врло сажалило,
Те јој даде сина из ненада.
Лијено му име нађенула:
Нађенула дијете Ненаде. 35
Храни мајка дијете Ненада,
Храни д’јете за годину дана.
Кад му била годиница дана,
Како друго од двије годипе.
Кад му биле двије годинице, 40
Како друго од шест годиница;
Кад му било шест година дана,
Како друго од пуних дванајес.
Кад Ненаду дванест годин’ било
Поче носит, свијетло оружје 45
И јахати коња од мегдана.
Мало вр’јеме за тим постојало,
Похара се село на крајини,
Па се стаде село заклињати,
Ко се куне братом ил’ сестрицом, 50
А понеки вијерницом љубом,
Само Невад коњем и оружјем.
Сељнни му клетви не верују,
Оде Ненад својој старој мајци;
Па је мајци Ненад говорио: 55
Д за Бога, моја стара мајко!
„Што ти мене роди јединога,
„Те се немам чиме заклињати."
Одговара остарела мајка:
„О; Ненаде, моје чедо драго! 60
„Није мајка само теб' родила,
„Но родила јоште девет сина,
„Девет сина ка’ девет сокола,
„Родила их и оженила их,
„Пратила их у гору зелену 65
„Да улове каквагоде лова,
„Да захране своју стару мајку;
„Кад одоше у гору зелену,
„Улови их Корун кесеџија,
„Свима девет посјекао главе, 70
„Па се нашем двору повратио,
„Бијеле нам дворе сагорео,
„Мене стару коњем прегазио,
„Девет мојих снаха заробио,
„Одвео их свом бијелу двору." 75
А кад зачу дијете Ненаде:
Плану д’јете како огањ живи.
Па је д’јете мајци говорило:
„Чујеш ли ме, моја стара мајко!
„Умеси ми два љеба бијела, 80
„Уточи ми до две купе вина,
„Хазурај ми коња од мегдана,
„Да ја идем Корун’ кесеџији,
„Да ја шњиме мејдан подијелим,
„Да осветим девет браће моје, 85
„Да доведем девет снаха твојих.
„Да поврћем жалост за срамоту."
Ал’ говори остарила мајка:
„О; Ненаде, моје чедо драго!
„Прођ’ се врага, не ћерај му трага, 90
„Немој моје ране позлеђиват’."
Па препаде оној земљи црној,
Сузе рони кроз сузе говори:
„Девет сина девет грдних рана!
„Девет снаха девет јада мојих! 95
„Што остадох на свијету томе,
„Да јадујем до вијека свога."
То не гледа дијете Ненаде!
Но он спреми коња од мегдана,
Па се њему на рамена баци, 100
Па отиде тражит’ кесеџију.
Кад је био на води Ситвици,
Платно бјеле девет белих була,
Њима Ненад Бога називаше,
Оне њему Бога прихватише; 105
Ненад оде питат’ за Коруна,
Оне њему казат’ не хтедоше.
Оде Ненад Корунову двору,
Ал’ пред двором она вита јела,
А на јели девет сувих грана 110
На гранама девет сувих глава,
Пред двором му девет робињица,
Чине жито у свету неђељу.
Њима Ненад Божју помоћ виче,
Оне њему Бога прихватише. 115
Стаде Ненад питат’ за Коруна:
„Је д’ на двору Корун кесеција?“
Оне њему ништа не рекоше.
Док из двора баба проговара:
„Што ће теби Корун кесеџија! 120
„Ја сам главом Корунова мајка,
„Ев’ Коруна на танком чардаку
„Са његових девет побратима,
„Сједи Корун пије рујно вино."
Тада рече дијете Ненаде: 125
„Ој Бога ти Корунова мајко!
„Ти извичи твог Коруна сина,
„Нек’ изиђе на мегдан јуначки,
„Да јуначки мегдан дијелимо,
„Да поврнем жалост за срамоту." 130
Насмеја се Корунова мајка:
„Ид’ одатле, курвино копиле!
„Нема ушта Корун погледати,
„А камо ли буздованом бити.“
Докле Корун грају саслушао, 135
Па изиђе у мермер — авлију
Па Ненаду Корун говорио:
„Ближе мени курвино копиле!
„Да ти дадем једну купу вина,
„Да с’ напијеш и да се причестиш, 140
„Јер ћеш данас лудо погинути.“
Одговара днјете Ненаде:
„Ближе мени, Корун кесеџија!
„Ближе мени да се огледамо,
„Ја не могу твога пити вина, 145
„Нит’ се твојим вином причестити,
„Ако Бог да и срећа од Бога,
„Данас ћу ти осијећи главу,
„И твојом се крвљу причестити."
Нема куда Корун кесеџија, 150
Но изиђе њему на мегдана,
Па говори Корун кесеџија:
„Стани море, курвино копиле!
„Стани море менн на биљегу
„Да ја метнем копље убојито.“ 155
Стаде Ненад њему на биљегу.
Корун метну копље убојито,
У Ненада коњиц бињеџија,
Он поклече на прва кољена,
Те Ненада копље претурило. 160
Тад Коруну Ненад говорио:
„Стани курво, Корун кесеџија!
„Стани сада мени на биљегу,
„Да ја метнем копље убојито."
Стаде Корун њему на биљегу. 165
Ненад метну копље убојито,
Згодио га у срце јуначко,
С црном га је земљом саставио.
Корун паде, а Ненад допаде,
Те Коруну осијече главу. 170
Па отиде на горње чардаке;
Те исјече девет побратима;
Бијеле му дворе сагорео,
Стару мајву коњем прегазио;
Па се пењу еа ту виту јелу, 175
Те поскиде девет сувих глава
И метну их коњу у зобпицу;
Па он узе девет милих снаха,
Одведе их свом бијелу двору.
А кад дође у бијеле дворе, 180
Девет сувих глава закопао,
Девет милих снаха разудао,
И вратио жалост за сратмоту.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
