Диоба браће Беговића
0001 Рано рани Иван-Беговица,
0002 Рано рани на бијелој кули,
0003 Па дозивље Ива господара:
0004 „Господаре, Иван-Беговићу!
0005 Ти ми кити књиге шаровите
0006 Твоме брату Милош-Беговићу,
0007 Твоме брату у Дуге планине,
0008 Нека иду двору бијеломе.
0009 Од шта вакат, од тога и вр’јеме;
0010 Дошо земан, да се дијелите.
0011 Већ чу ли ме, драги господаре!
0012 Ти дијели и ти одабири.
0013 Ако Милош и заметне кавгу,
0014 Ти пос’јеци твога мила брата,
0015 Нек остане биће и имуће
0016 Мен’ и теби, драги господаре!“
0017 Кад то чуо Иван-Беговићу,
0018 Он се скочи на ноге лагане,
0019 Па узимље књиге без јазије,
0020 Лако перо од орлова крила,
0021 Па ми брату ситну књигу кити,
0022 Своме брату у Дуге планине.
0023 Овако му у књизи китио:
0024 „О мој брате, Милош-Беговићу!
0025 Од шта вакат, од тога и вр’јеме,
0026 Дошо земан, да се дијелимо.
0027 Ходи, брате, двору бијеломе,
0028 Ти ми гони хиљаду оваца.“
0029 А тако је књигу накитио,
0030 Па под књигу нађе књигоношу.
0031 Књига оде гори уз планину.
0032 Кад Милошу књига долазила,
0033 У руци му кабо м’љека био,
0034 Па је с каблом о тле ударио,
0035 А у руке књигу прифатио.
0036 Па кад Милош књигу прифатио,
0037 На књизи је печат разломио.
0038 Сто је легат књиге шаровите.
0039 До пола је књигу проучио,
0040 А од пола сузам потопио.
0041 То га гледа дванаест чобана,
0042 Па Милошу ’вако бесједили:
0043 „О Милоше, драги господаре!
0044 И прије су књиге долазиле,
0045 Ма нијесу так жалостиве.
0046 Проклет био и ко је китио
0047 И крајина она, из које је!“
0048 А бесједи Милош-Беговићу:
0049 „Прођ’те ме се, дванаест чобана!
0050 Ово ми је књига долазила
0051 Од мојега двора бијелога,
0052 А од мога брата рођенога:
0053 Да ја идем двору бијеломе,
0054 Да ја гоним хиљаду оваца,
0055 Дошо земан, да се дијелимо.
0056 Ко је мене с братом омразио,
0057 Он омрзо Богу и свијету!
0058 Па чу ли те, дванаест чобана!
0059 Ја вам одох двору бијеломе,
0060 Ви гоните овце пребијеле,
0061 Гоните их до двора мојега.“
0062 Па да видиш Милош-Беговића!
0063 Гдје прифати бијесна ђогина
0064 И њему се на рамена баца,
0065 А потјера друмом кроз планину.
0066 Кудгод иде, свому двору сиђе.
0067 Угледа га вијерна љубовца,
0068 Пред њега је млада ишетала,
0069 Па под њиме коња ухитила.
0070 Коња прима, а за здравље пита:
0071 „А како си, мили господаре!
0072 Коња води у топле подруме,
0073 А Милоша на бијеле куле.
0074 Ту су они заједно ноћили.
0075 Кад у јутру саба зора била,
0076 Рано рани Иван-Беговићу,
0077 Па Милоша брата дозивао:
0078 „О Милоше, мој рођени брате!
0079 Да идемо, брате, дијелити.“
0080 Иван д’јели, Иван одабире:
0081 Дава брату старе земљетине,
0082 Он узимље нове подорине.
0083 То Милошу жао не бијаше.
0084 Па одоше дворе дијелити,
0085 Иван д’јели, Иван одабире:
0086 Он узимље стопрв саградњене,
0087 Њему дава старе оборине.
0088 Па одоше коње дијелити.
0089 Иван д’јели, Иван одабире:
0090 Дава брату старе кљусетине,
0091 Он узимље скоро потковане.
0092 Ни ту Милош не замеће кавге.
0093 Па дијеле сиве соколове,
0094 Па дијеле хрте и соколе.
0095 Иван д’јели, Иван одабире:
0096 Дава брату старе соколине,
0097 Он узимље младе соколиће.
0098 Па одоше дијелити овце,
0099 Иван д’јели, Иван одабире:
0100 Дава брату старе музенице,
0101 Он узимље младе уводлице,
0102 Што су, борна, двапут уводиле.
0103 Ни ту Милош не замеће кавге.
0104 Иван узме овцу разблудницу,
0105 Штоно Милош био разблудио.
0106 Хтједе Милош да заметне кавгу.
0107 Код њега се љуби догодила,
0108 Па Милошу ’вако бесједила:
0109 „О Милоше, драги господаре!
0110 Немој, Милош, заметнути кавге,
0111 Ти имадеш пет стотин’ оваца,
0112 Ласно хоћеш разблудити овцу,
0113 Па ћеш имат овцу разблудницу.“
0114 Кад је Милош љуби разумио,
0115 ’Надар иде у старе дворове,
0116 А Иване у нове палаче.
0117 И ту су ми ноћцу преноћили.
0118 Кад је Иво к љуби долазио,
0119 Љуби му је ’вако бесједила:
0120 „О, Иване, драги господаре!
0121 Што ми брата погубио н’јеси?“
0122 А вели јом Иван-Беговићу:
0123 „Вјерна љубо, да те Бог убије!
0124 Како хоћу брата погубити?
0125 Ја дијели, ја и одабирај,
0126 Не ће Милош да заметне кавгу.
0127 Како хоћеш, да погубим брата?“
0128 А вели му вијерна љубовца:
0129 „О Иване, драги господаре!
0130 Ти ми сјутра подрани раније,
0131 Па ти зови твог брата Милоша:
0132 Да се јесте браћа разд’јелили,
0133 Да идете у лов у планине.
0134 Па чу ли ме, драги господаре!
0135 Пушти брата првог у планину.
0136 Хрти ће вам утве истјерати,
0137 Истјерати утве златокриле;
0138 Ти потегни сјајна џефердара,
0139 Ти не гледај утве златокриле,
0140 Него брата посред срца жива.
0141 Тако хоћеш брата погубити,
0142 Тад ће остат биће и имуће
0143 Мен’ и теби, драги господаре!“
0144 И ту су ми ноћцу преноћили.
0145 Кад у јутро саба зора била,
0146 Рано рани Иван-Беговићу,
0147 Па ми зове свог брата Милоша:
0148 „О Милоше, мој рођени брате!
0149 Ми се јучер јесмо под’јелили,
0150 Да идемо у лов у планину.“
0151 Одзивље се Милош-Беговићу:
0152 „О мој брате, Иван-Беговићу!
0153 Причекај ме, док сигуран ђога,
0154 Док сигурам себе и ђогина.“
0155 Па је момак на ноге скочио,
0156 Сигурао себе и ђогина.
0157 Отоле су браћа одлазила,
0158 Иду браћа у лов у планину.
0159 А говори Иван-Беговићу:
0160 „О Милоше, брате од матере!
0161 Хајде, брате, први уз планину.“
0162 А вели му Милош-Беговићу:
0163 „О Иване, мој брате рођени!
0164 Од људи је велика срамота,
0165 А од Бога велика грехота,
0166 Да брат млађи иде пред старијим.“
0167 Не хтијаше Иван-Беговићу,
0168 Не хтијаше, мање не могаше:
0169 Иде Иван први уз планину.
0170 Кад су били поврх од планине,
0171 А и хрти утве истјераше,
0172 Истјераше утве златокриле,
0173 А да видиш Иван-Беговића!
0174 Гдје ми пушти младога сокола,
0175 Да ухити утве златокриле,
0176 Па му утва перје поломила.
0177 Стоји цика младога сокола.
0178 Кад то види Милош-Беговићу,
0179 Он ми пушти старога сокола,
0180 Па ухити утве златокриле,
0181 Па је носи свому господару,
0182 А Милош је утву прихватио.
0183 Али вели Иван-Беговићу:
0184 „О Милоше, брате од матере!
0185 Ми смо, брате, лова уловили,
0186 Да идемо двору бијеломе.
0187 Хајде, брате, први низ планину.“
0188 А вели му Милош-Беговићу:
0189 „О Иване, мој рођени брате!
0190 Од људи је велика срамота,
0191 А од Бога велика грехота,
0192 Да брат млађи иде пред старијим.
0193 Него хајде први низ планину.“
0194 Не хтијаше Иван-Беговићу,
0195 Не хтијаше, мање не могаше.
0196 Иде Иван први низ планину.
0197 Све то гледа Иванова љуба:
0198 Иде Иван први низ планину,
0199 А за њиме Милош-Беговићу.
0200 То је њоме тешка мука била.
0201 Од змаја је крви наточила,
0202 А по купе вина црвенога,
0203 Па је млада пред њих ишетала
0204 И Милошу коња ухитила:
0205 „О Милоше, мој мили дјевере!
0206 Јеси ли се дјевер уморио?
0207 Јеси ли ми лова доносио?
0208 Ја ћу теби златну купу вина,
0209 Ти си жедан, да се понапијеш,
0210 А ти мени утве златокриле.“
0211 Кад ли је Милош разумио
0212 Дава њоме утве златокриле,
0213 Она прида златну купу вина.
0214 Не ће Милош да с’ напије вина,
0215 Него брату Иву докучује:
0216 „О Иване, мој рођени брате!
0217 Од људи је велика срамота,
0218 А од Бога велика грехота:
0219 Да брат млађи пред старијим пије.
0220 Пиј, Иване, мој рођени брате!“
0221 А Иван је чашу прихватио,
0222 Хтио се је Иван понапити,
0223 А зазове Милошева љуба,
0224 А зазове са бијеле куле:
0225 „О Иване, мој мили дјевере!
0226 Ово ти је вино отровано.
0227 Немој, Иво, ти попити вино,
0228 Него пролиј, мој мили дјевере!
0229 А низ гриву твојему вранчићу.
0230 Ако буде вино отровано,
0231 Сва ће вранцу грива отпаднути.
0232 Ак’ не буде вино отровано,
0233 Ништа твому вранцу бити не ће.“
0234 Кад то чуо Иван-Беговићу,
0235 Проли вино низ гриву вранчићу:
0236 Сва вранчићу грива отпаднула.
0237 Кад је Иван и то сагледао,
0238 Од бедрице ћорду повадио,
0239 Од љубовце двије начинио.
0240 Па да видиш два брата рођена!
0241 Они иду у бијелу кулу,
0242 Пију вино за недјељу дана.
0243 Опета се браћа мијешала,
0244 Па Ивана бољом оженили,
0245 Бољом љубом нег је прије била.
0246 Оде Милош с овцам у планину,
0247 Оста Иван на бијелој кули.
