Dioba braće Begovića
0001 Rano rani Ivan-Begovica,
0002 Rano rani na bijeloj kuli,
0003 Pa dozivlje Iva gospodara:
0004 „Gospodare, Ivan-Begoviću!
0005 Ti mi kiti knjige šarovite
0006 Tvome bratu Miloš-Begoviću,
0007 Tvome bratu u Duge planine,
0008 Neka idu dvoru bijelome.
0009 Od šta vakat, od toga i vr’jeme;
0010 Došo zeman, da se dijelite.
0011 Već ču li me, dragi gospodare!
0012 Ti dijeli i ti odabiri.
0013 Ako Miloš i zametne kavgu,
0014 Ti pos’jeci tvoga mila brata,
0015 Nek ostane biće i imuće
0016 Men’ i tebi, dragi gospodare!“
0017 Kad to čuo Ivan-Begoviću,
0018 On se skoči na noge lagane,
0019 Pa uzimlje knjige bez jazije,
0020 Lako pero od orlova krila,
0021 Pa mi bratu sitnu knjigu kiti,
0022 Svome bratu u Duge planine.
0023 Ovako mu u knjizi kitio:
0024 „O moj brate, Miloš-Begoviću!
0025 Od šta vakat, od toga i vr’jeme,
0026 Došo zeman, da se dijelimo.
0027 Hodi, brate, dvoru bijelome,
0028 Ti mi goni hiljadu ovaca.“
0029 A tako je knjigu nakitio,
0030 Pa pod knjigu nađe knjigonošu.
0031 Knjiga ode gori uz planinu.
0032 Kad Milošu knjiga dolazila,
0033 U ruci mu kabo m’ljeka bio,
0034 Pa je s kablom o tle udario,
0035 A u ruke knjigu prifatio.
0036 Pa kad Miloš knjigu prifatio,
0037 Na knjizi je pečat razlomio.
0038 Sto je legat knjige šarovite.
0039 Do pola je knjigu proučio,
0040 A od pola suzam potopio.
0041 To ga gleda dvanaest čobana,
0042 Pa Milošu ’vako besjedili:
0043 „O Miloše, dragi gospodare!
0044 I prije su knjige dolazile,
0045 Ma nijesu tak žalostive.
0046 Proklet bio i ko je kitio
0047 I krajina ona, iz koje je!“
0048 A besjedi Miloš-Begoviću:
0049 „Prođ’te me se, dvanaest čobana!
0050 Ovo mi je knjiga dolazila
0051 Od mojega dvora bijeloga,
0052 A od moga brata rođenoga:
0053 Da ja idem dvoru bijelome,
0054 Da ja gonim hiljadu ovaca,
0055 Došo zeman, da se dijelimo.
0056 Ko je mene s bratom omrazio,
0057 On omrzo Bogu i svijetu!
0058 Pa ču li te, dvanaest čobana!
0059 Ja vam odoh dvoru bijelome,
0060 Vi gonite ovce prebijele,
0061 Gonite ih do dvora mojega.“
0062 Pa da vidiš Miloš-Begovića!
0063 Gdje prifati bijesna đogina
0064 I njemu se na ramena baca,
0065 A potjera drumom kroz planinu.
0066 Kudgod ide, svomu dvoru siđe.
0067 Ugleda ga vijerna ljubovca,
0068 Pred njega je mlada išetala,
0069 Pa pod njime konja uhitila.
0070 Konja prima, a za zdravlje pita:
0071 „A kako si, mili gospodare!
0072 Konja vodi u tople podrume,
0073 A Miloša na bijele kule.
0074 Tu su oni zajedno noćili.
0075 Kad u jutru saba zora bila,
0076 Rano rani Ivan-Begoviću,
0077 Pa Miloša brata dozivao:
0078 „O Miloše, moj rođeni brate!
0079 Da idemo, brate, dijeliti.“
0080 Ivan d’jeli, Ivan odabire:
0081 Dava bratu stare zemljetine,
0082 On uzimlje nove podorine.
0083 To Milošu žao ne bijaše.
0084 Pa odoše dvore dijeliti,
0085 Ivan d’jeli, Ivan odabire:
0086 On uzimlje stoprv sagradnjene,
0087 Njemu dava stare oborine.
0088 Pa odoše konje dijeliti.
0089 Ivan d’jeli, Ivan odabire:
0090 Dava bratu stare kljusetine,
0091 On uzimlje skoro potkovane.
0092 Ni tu Miloš ne zameće kavge.
0093 Pa dijele sive sokolove,
0094 Pa dijele hrte i sokole.
0095 Ivan d’jeli, Ivan odabire:
0096 Dava bratu stare sokoline,
0097 On uzimlje mlade sokoliće.
0098 Pa odoše dijeliti ovce,
0099 Ivan d’jeli, Ivan odabire:
0100 Dava bratu stare muzenice,
0101 On uzimlje mlade uvodlice,
0102 Što su, borna, dvaput uvodile.
0103 Ni tu Miloš ne zameće kavge.
0104 Ivan uzme ovcu razbludnicu,
0105 Štono Miloš bio razbludio.
0106 Htjede Miloš da zametne kavgu.
0107 Kod njega se ljubi dogodila,
0108 Pa Milošu ’vako besjedila:
0109 „O Miloše, dragi gospodare!
0110 Nemoj, Miloš, zametnuti kavge,
0111 Ti imadeš pet stotin’ ovaca,
0112 Lasno hoćeš razbluditi ovcu,
0113 Pa ćeš imat ovcu razbludnicu.“
0114 Kad je Miloš ljubi razumio,
0115 ’Nadar ide u stare dvorove,
0116 A Ivane u nove palače.
0117 I tu su mi noćcu prenoćili.
0118 Kad je Ivo k ljubi dolazio,
0119 Ljubi mu je ’vako besjedila:
0120 „O, Ivane, dragi gospodare!
0121 Što mi brata pogubio n’jesi?“
0122 A veli jom Ivan-Begoviću:
0123 „Vjerna ljubo, da te Bog ubije!
0124 Kako hoću brata pogubiti?
0125 Ja dijeli, ja i odabiraj,
0126 Ne će Miloš da zametne kavgu.
0127 Kako hoćeš, da pogubim brata?“
0128 A veli mu vijerna ljubovca:
0129 „O Ivane, dragi gospodare!
0130 Ti mi sjutra podrani ranije,
0131 Pa ti zovi tvog brata Miloša:
0132 Da se jeste braća razd’jelili,
0133 Da idete u lov u planine.
0134 Pa ču li me, dragi gospodare!
0135 Pušti brata prvog u planinu.
0136 Hrti će vam utve istjerati,
0137 Istjerati utve zlatokrile;
0138 Ti potegni sjajna džeferdara,
0139 Ti ne gledaj utve zlatokrile,
0140 Nego brata posred srca živa.
0141 Tako hoćeš brata pogubiti,
0142 Tad će ostat biće i imuće
0143 Men’ i tebi, dragi gospodare!“
0144 I tu su mi noćcu prenoćili.
0145 Kad u jutro saba zora bila,
0146 Rano rani Ivan-Begoviću,
0147 Pa mi zove svog brata Miloša:
0148 „O Miloše, moj rođeni brate!
0149 Mi se jučer jesmo pod’jelili,
0150 Da idemo u lov u planinu.“
0151 Odzivlje se Miloš-Begoviću:
0152 „O moj brate, Ivan-Begoviću!
0153 Pričekaj me, dok siguran đoga,
0154 Dok siguram sebe i đogina.“
0155 Pa je momak na noge skočio,
0156 Sigurao sebe i đogina.
0157 Otole su braća odlazila,
0158 Idu braća u lov u planinu.
0159 A govori Ivan-Begoviću:
0160 „O Miloše, brate od matere!
0161 Hajde, brate, prvi uz planinu.“
0162 A veli mu Miloš-Begoviću:
0163 „O Ivane, moj brate rođeni!
0164 Od ljudi je velika sramota,
0165 A od Boga velika grehota,
0166 Da brat mlađi ide pred starijim.“
0167 Ne htijaše Ivan-Begoviću,
0168 Ne htijaše, manje ne mogaše:
0169 Ide Ivan prvi uz planinu.
0170 Kad su bili povrh od planine,
0171 A i hrti utve istjeraše,
0172 Istjeraše utve zlatokrile,
0173 A da vidiš Ivan-Begovića!
0174 Gdje mi pušti mladoga sokola,
0175 Da uhiti utve zlatokrile,
0176 Pa mu utva perje polomila.
0177 Stoji cika mladoga sokola.
0178 Kad to vidi Miloš-Begoviću,
0179 On mi pušti staroga sokola,
0180 Pa uhiti utve zlatokrile,
0181 Pa je nosi svomu gospodaru,
0182 A Miloš je utvu prihvatio.
0183 Ali veli Ivan-Begoviću:
0184 „O Miloše, brate od matere!
0185 Mi smo, brate, lova ulovili,
0186 Da idemo dvoru bijelome.
0187 Hajde, brate, prvi niz planinu.“
0188 A veli mu Miloš-Begoviću:
0189 „O Ivane, moj rođeni brate!
0190 Od ljudi je velika sramota,
0191 A od Boga velika grehota,
0192 Da brat mlađi ide pred starijim.
0193 Nego hajde prvi niz planinu.“
0194 Ne htijaše Ivan-Begoviću,
0195 Ne htijaše, manje ne mogaše.
0196 Ide Ivan prvi niz planinu.
0197 Sve to gleda Ivanova ljuba:
0198 Ide Ivan prvi niz planinu,
0199 A za njime Miloš-Begoviću.
0200 To je njome teška muka bila.
0201 Od zmaja je krvi natočila,
0202 A po kupe vina crvenoga,
0203 Pa je mlada pred njih išetala
0204 I Milošu konja uhitila:
0205 „O Miloše, moj mili djevere!
0206 Jesi li se djever umorio?
0207 Jesi li mi lova donosio?
0208 Ja ću tebi zlatnu kupu vina,
0209 Ti si žedan, da se ponapiješ,
0210 A ti meni utve zlatokrile.“
0211 Kad li je Miloš razumio
0212 Dava njome utve zlatokrile,
0213 Ona prida zlatnu kupu vina.
0214 Ne će Miloš da s’ napije vina,
0215 Nego bratu Ivu dokučuje:
0216 „O Ivane, moj rođeni brate!
0217 Od ljudi je velika sramota,
0218 A od Boga velika grehota:
0219 Da brat mlađi pred starijim pije.
0220 Pij, Ivane, moj rođeni brate!“
0221 A Ivan je čašu prihvatio,
0222 Htio se je Ivan ponapiti,
0223 A zazove Miloševa ljuba,
0224 A zazove sa bijele kule:
0225 „O Ivane, moj mili djevere!
0226 Ovo ti je vino otrovano.
0227 Nemoj, Ivo, ti popiti vino,
0228 Nego prolij, moj mili djevere!
0229 A niz grivu tvojemu vrančiću.
0230 Ako bude vino otrovano,
0231 Sva će vrancu griva otpadnuti.
0232 Ak’ ne bude vino otrovano,
0233 Ništa tvomu vrancu biti ne će.“
0234 Kad to čuo Ivan-Begoviću,
0235 Proli vino niz grivu vrančiću:
0236 Sva vrančiću griva otpadnula.
0237 Kad je Ivan i to sagledao,
0238 Od bedrice ćordu povadio,
0239 Od ljubovce dvije načinio.
0240 Pa da vidiš dva brata rođena!
0241 Oni idu u bijelu kulu,
0242 Piju vino za nedjelju dana.
0243 Opeta se braća miješala,
0244 Pa Ivana boljom oženili,
0245 Boljom ljubom neg je prije bila.
0246 Ode Miloš s ovcam u planinu,
0247 Osta Ivan na bijeloj kuli.
