Диоба Муја и Алије (из Црне Горе)
0001 Свадише се два сокола сива,
0002 Два сокола од оца једнога,
0003 Једно Мујо, а друго Алија,
0004 На Ријеку на Црнојевића,
0005 Да око шта, но ни око чега,
0006 Око једне поганске работе,
0007 Око једне лијепе ђевојке,
0008 Који ће је узети за љубу!
0009 Па се сташе браћа дијелити:
0010 Без кметах се д’јелит’ не могаху,
0011 Но на силу кмете покупише.
0012 Мујо купи Турке и Брђане,
0013 А Алија младе Црногорце:
0014 Ев’ од Скадра двије Бушатлије,
0015 Од Жабљака Омер-Ћехаића,
0016 Од китице варош-Подгорице,
0017 Отолен су два Османагића,
0018 Од Гусиња два Шабанагића,
0019 А од Кучах до два Баљевића,
0020 Од Завале попа Пилетића,
0021 Са Стијене Бошка Бојовића,
0022 Од Црнацах Јанић’ Вујадина,
0023 А од Спужа два Мећикућића,
0024 Од Мартинић’ Радоњића Ђура,
0025 Од Слатине Петра Бошковића
0026 И Радоњу Шароглавовића,
0027 Од Винића војеводу Рада,
0028 Од племена од пјешивачкога,
0029 Од Загорка попа и Новака,
0030 Од Поваје три Мијушковића,
0031 А од Жупе два Бидановића,
0032 Од Требеса хагу Јездимира,
0033 Од Никшићах два Париповића
0034 И кадију Балабановића;
0035 Са Заљућа, саврх Горе Црне,
0036 Зове Але Пера и Радула,
0037 С рамна Кчева седам Вукотића
0038 И делију Бурића Ђукана,
0039 Од Ђеклића Пеја Вучетића,
0040 Од Његуша шест Богдановића,
0041 Од Цетиња пет Мартиновића,
0042 Од Зачира Ћепца и Мехмеда,
0043 Од малога села Љуботина
0044 Завишића и Калуђер’вића,
0045 И с Цеклина од Ђурашковића
0046 Попа старца и Лопицу Марка
0047 И Улишу Раџунатовића,
0048 Од Црнице Бољевић’ Машана,
0049 А од Грбља Грбичића Зана,
0050 Од Котора Пивљанина Баја.
0051 Стадоше се кмети на Ријеку
0052 И мирише за неђељу Турке —
0053 Никако их погодит’ не могу.
0054 Кметовима совру поставише,
0055 Служи Мујо црвенику вино,
0056 Алија их гологлав двораше.
0057 Но да рече Перовић Радуле:
0058 „Мирите се, пасја вјеро, Турци,
0059 Е сам многашт сједа’ у кметове
0060 И неке сам умирио главе —
0061 Ја ћемо ве данас помирити,
0062 Јал’ ве хоћу оба изгубити!”
0063 То Турцима жа’ на св’јету било,
0064 Па погледа Мујо на Алију,
0065 А Алија пали кумбурлију,
0066 Те погоди Перовић’ Радула,
0067 Мртав паде на трпезу главом.
0068 Докле кмети пушке уграбише,
0069 А у кулу Турци утекоше.
0070 Отуд Перо Вучићевић дође,
0071 Над Радулом, сином његовијем,
0072 Скубе Перо проћеталу браду:
0073 „Леле мене, мој Радуле синко,
0074 Ја не жалим е си погинуо,
0075 Но је мене и мука и жао
0076 Е ћеш остат’, синко, неосвећен!
0077 Имао си твоје седам братах,
0078 Све су ти их погубили Турци,
0079 Ема си их добро осветио,
0080 Донио си седам џефердарах,
0081 Сви ти ено пусти у Залуће!”
0082 Но да рече Бурића Ђукане:
0083 „Не кукај ми, мио стрико Перо,
0084 Дајем тебе божу вјеру тврду,
0085 Ја ћ’ осветит’ Радула твојега
0086 Ја ћу моју изгубити главу!”
0087 И сви кмети дома отидоше,
0088 А Радула браћа дофатише,
0089 Донесоше у ломно Заљуће,
0090 Ту Радула браћа укопаше.
0091 Оно стаде доба неколико,
0092 Чету купи Бурићу Ђукане
0093 Од крваве ломне Горе Црне,
0094 Своје браће тридест Вукотићах;
0095 И ситне је стубе направио
0096 Од тридесет и три басамака.
0097 На Бадњи дан, уочи Божића,
0098 Поведе их на Ријеку рамну,
0099 Око куле намјести Чевљане,
0100 Он присклони стубе на пенџеру,
0101 Те изљезе на пенџе од куле,
0102 Па погледа у кулу унутра.
0103 Али Турци разговарају се,
0104 Па Алији Мујо говорио:
0105 „Ти урани, брате, у зорицу,
0106 Те отвори од авлије врата
0107 Да се доста шетње нашетамо —
0108 Ноћас није Бурића Ђукана,
0109 Ного Ђукан о Божићу ради,
0110 А не води чету ни враговах!”
0111 Тадер Ђукан пали џефердара,
0112 Те једнога уби проз другога,
0113 Па скочио, те саломи врата,
0114 Обојици главе окинули,
0115 А по кули благо покупише
0116 И бијелу кулу упалише.
0117 Како се је таде разурила,
0118 Већ се никад оградити неће!
