Dioba Muja i Alije (iz Crne Gore)
0001 Svadiše se dva sokola siva,
0002 Dva sokola od oca jednoga,
0003 Jedno Mujo, a drugo Alija,
0004 Na Rijeku na Crnojevića,
0005 Da oko šta, no ni oko čega,
0006 Oko jedne poganske rabote,
0007 Oko jedne lijepe đevojke,
0008 Koji će je uzeti za ljubu!
0009 Pa se staše braća dijeliti:
0010 Bez kmetah se d’jelit’ ne mogahu,
0011 No na silu kmete pokupiše.
0012 Mujo kupi Turke i Brđane,
0013 A Alija mlade Crnogorce:
0014 Ev’ od Skadra dvije Bušatlije,
0015 Od Žabljaka Omer-Ćehaića,
0016 Od kitice varoš-Podgorice,
0017 Otolen su dva Osmanagića,
0018 Od Gusinja dva Šabanagića,
0019 A od Kučah do dva Baljevića,
0020 Od Zavale popa Piletića,
0021 Sa Stijene Boška Bojovića,
0022 Od Crnacah Janić’ Vujadina,
0023 A od Spuža dva Mećikućića,
0024 Od Martinić’ Radonjića Đura,
0025 Od Slatine Petra Boškovića
0026 I Radonju Šaroglavovića,
0027 Od Vinića vojevodu Rada,
0028 Od plemena od pješivačkoga,
0029 Od Zagorka popa i Novaka,
0030 Od Povaje tri Mijuškovića,
0031 A od Župe dva Bidanovića,
0032 Od Trebesa hagu Jezdimira,
0033 Od Nikšićah dva Paripovića
0034 I kadiju Balabanovića;
0035 Sa Zaljuća, savrh Gore Crne,
0036 Zove Ale Pera i Radula,
0037 S ramna Kčeva sedam Vukotića
0038 I deliju Burića Đukana,
0039 Od Đeklića Peja Vučetića,
0040 Od Njeguša šest Bogdanovića,
0041 Od Cetinja pet Martinovića,
0042 Od Začira Ćepca i Mehmeda,
0043 Od maloga sela Ljubotina
0044 Zavišića i Kaluđer’vića,
0045 I s Ceklina od Đuraškovića
0046 Popa starca i Lopicu Marka
0047 I Ulišu Radžunatovića,
0048 Od Crnice Boljević’ Mašana,
0049 A od Grblja Grbičića Zana,
0050 Od Kotora Pivljanina Baja.
0051 Stadoše se kmeti na Rijeku
0052 I miriše za neđelju Turke —
0053 Nikako ih pogodit’ ne mogu.
0054 Kmetovima sovru postaviše,
0055 Služi Mujo crveniku vino,
0056 Alija ih gologlav dvoraše.
0057 No da reče Perović Radule:
0058 „Mirite se, pasja vjero, Turci,
0059 E sam mnogašt sjeda’ u kmetove
0060 I neke sam umirio glave —
0061 Ja ćemo ve danas pomiriti,
0062 Jal’ ve hoću oba izgubiti!”
0063 To Turcima ža’ na sv’jetu bilo,
0064 Pa pogleda Mujo na Aliju,
0065 A Alija pali kumburliju,
0066 Te pogodi Perović’ Radula,
0067 Mrtav pade na trpezu glavom.
0068 Dokle kmeti puške ugrabiše,
0069 A u kulu Turci utekoše.
0070 Otud Pero Vučićević dođe,
0071 Nad Radulom, sinom njegovijem,
0072 Skube Pero proćetalu bradu:
0073 „Lele mene, moj Radule sinko,
0074 Ja ne žalim e si poginuo,
0075 No je mene i muka i žao
0076 E ćeš ostat’, sinko, neosvećen!
0077 Imao si tvoje sedam bratah,
0078 Sve su ti ih pogubili Turci,
0079 Ema si ih dobro osvetio,
0080 Donio si sedam džeferdarah,
0081 Svi ti eno pusti u Zaluće!”
0082 No da reče Burića Đukane:
0083 „Ne kukaj mi, mio striko Pero,
0084 Dajem tebe božu vjeru tvrdu,
0085 Ja ć’ osvetit’ Radula tvojega
0086 Ja ću moju izgubiti glavu!”
0087 I svi kmeti doma otidoše,
0088 A Radula braća dofatiše,
0089 Donesoše u lomno Zaljuće,
0090 Tu Radula braća ukopaše.
0091 Ono stade doba nekoliko,
0092 Četu kupi Buriću Đukane
0093 Od krvave lomne Gore Crne,
0094 Svoje braće tridest Vukotićah;
0095 I sitne je stube napravio
0096 Od trideset i tri basamaka.
0097 Na Badnji dan, uoči Božića,
0098 Povede ih na Rijeku ramnu,
0099 Oko kule namjesti Čevljane,
0100 On priskloni stube na pendžeru,
0101 Te izljeze na pendže od kule,
0102 Pa pogleda u kulu unutra.
0103 Ali Turci razgovaraju se,
0104 Pa Aliji Mujo govorio:
0105 „Ti urani, brate, u zoricu,
0106 Te otvori od avlije vrata
0107 Da se dosta šetnje našetamo —
0108 Noćas nije Burića Đukana,
0109 Nogo Đukan o Božiću radi,
0110 A ne vodi četu ni vragovah!”
0111 Tader Đukan pali džeferdara,
0112 Te jednoga ubi proz drugoga,
0113 Pa skočio, te salomi vrata,
0114 Obojici glave okinuli,
0115 A po kuli blago pokupiše
0116 I bijelu kulu upališe.
0117 Kako se je tade razurila,
0118 Već se nikad ograditi neće!
