[Деспот чини два радоста мила]
Деспот чини два радоста мила,
сина жени, милу ћерку дава,
ћерку дава у Босну широку,
сина жени из Будим девојком,
извадио чо’у нерезану, 5
изводио коње неседлане,
па сам Деспот у столове седи,
па светује своју милу ћерку:
„Чујеш ли ме, моја мила ћеро!
ће про'одиш три горе зелене, 10
две јелове, трећу јасенову,
гором иди, гору не задевај,
воду гази, копиту не кваси,
путем иди, пра’а не подизај!”
Како гу је отац световаја, 15
тако га је ћерка послушала.
Кад ми прошли три горе зелене,
две јелове трећу јасенову,
гором ишла, гору не задева,
воду гази, копита не кваси, 20
путом иде, пра’а не подиза,
љуто писка ћерка Деспотова:
„Авај мене до бога милога!
што сам прошла три горе зелене,
да сам зашта, теке ни заошто!” 25
Говорив гу два млада девера:
„Трај, не плачи, наша сна'о мила!
ако си ни горе про'одила,
к’д ћеш доћи у наше дворове,
ти ћеш носит свилу и кадифу, 30
свилу прести, на памук седети,
и низати бисер и дукате,
себ’ у косе, а драгом на сабљу!”
