[Despot čini dva radosta mila]
Despot čini dva radosta mila,
sina ženi, milu ćerku dava,
ćerku dava u Bosnu široku,
sina ženi iz Budim devojkom,
izvadio čo’u nerezanu, 5
izvodio konje nesedlane,
pa sam Despot u stolove sedi,
pa svetuje svoju milu ćerku:
„Čuješ li me, moja mila ćero!
će pro'odiš tri gore zelene, 10
dve jelove, treću jasenovu,
gorom idi, goru ne zadevaj,
vodu gazi, kopitu ne kvasi,
putem idi, pra’a ne podizaj!”
Kako gu je otac svetovaja, 15
tako ga je ćerka poslušala.
Kad mi prošli tri gore zelene,
dve jelove treću jasenovu,
gorom išla, goru ne zadeva,
vodu gazi, kopita ne kvasi, 20
putom ide, pra’a ne podiza,
ljuto piska ćerka Despotova:
„Avaj mene do boga miloga!
što sam prošla tri gore zelene,
da sam zašta, teke ni zaošto!” 25
Govoriv gu dva mlada devera:
„Traj, ne plači, naša sna'o mila!
ako si ni gore pro'odila,
k’d ćeš doći u naše dvorove,
ti ćeš nosit svilu i kadifu, 30
svilu presti, na pamuk sedeti,
i nizati biser i dukate,
seb’ u kose, a dragom na sablju!”
