Десни барјактар Мустај-бега личког и Росанда кћерца Дасовића бана (Сарајево)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Пије вино бег Мустај бег лички,
0002 А у својој Лики и Врљики
0003 И на својој на бојали кули.
0004 Четири га дворе барјактара.
0005 С њиме пије тридес’т агалара;
0006 Беже често гледа на џамове,
0007 На џамове соби са дв’је стране.
0008 Пита њега тридес’т агалара:
0009 „Бег Мустај бег, земљи господару!
0010 Што ти често гледаш на џамове,
0011 На џамове с’ обадвије стране?!
0012 Њима вели бег Мустај бег лички:
0013 „Прод’те ме се, моје аге драге!
0014 Ако гледам за невољу љуту:
0015 Нема мога десног барјактара,
0016 Отишо је у чету јуначку,
0017 Четири ми ваде оставио:
0018 Једну ваду за једну недјељу,
0019 Другу ваду за другу недјељу,
0020 Трећу ваду за трећу недјељу,
0021 А четврту читав мјесец дана,
0022 Па узјаха на дората свога,
0023 Са дората мени бесједио:
0024 „Бег Мустај бег, земљи господару!
0025 Кад не дођем за пун мјесец дана,
0026 Ти се сунцу и мјесецу надај,
0027 Не надај се десном барјактару” ”
0028 Па отјера пехливан дората.
0029 Па прођоше четири мјесеца,
0030 Нигдје десног барјактара нема,
0031 Нек’ Бог знаде — јесте погинуо.
0032 Ако буде десни погинуо,
0033 Већ се наша одломише крила!
0034 Да ја знадем и да могу знати,
0035 Којијем бих сентом ударио,
0036 Ударио и сентом и св’јетом,
0037 Бих ја много положио благо,
0038 Задрмо бих серхат и Крајину,
0039 Повуко бих од боја топове,
0040 Удрио бих низ земљу ћесарску,
0041 Покајо бих десног бајрактара.”
0042 У ријечи, у којој бијаху —
0043 Истом тутањ уз високу кулу,
0044 Лете бегу на муштулук туди:
0045 „Дај муштулук, бег Мустај бег лички;
0046 Ето десног бајрактата твога! ”
0047 Скочи беже на ноге лагане,
0048 А дохвати дурбин с чивилука,
0049 Па окрену низ поље широко,
0050 Па под кулом поље покупио,
0051 Насмија се бег Мустај бег лички;
0052 Питају га аге и бегови:
0053 „Што се смијеш, земљи господару?”
0054 А стаде им беже казивати:
0055 „Ето десног бајрактара мога,
0056 Жида му се џида на рамену,
0057 Па на џиди од аждахе глава,
0058 До пола је крви обојена,
0059 А од поле чохом опшивена,
0060 За њим чекрек игра бедевија;
0061 Ја му џиду знадем и кобилу:
0062 Џида му је Јањчић генерала,
0063 Бедевија морског генерала,
0064 С обојицом мејдан дијелио,
0065 Обојицу стеко на мејдану,
0066 Сигуран је, оба ми свијета!”
0067 Полетјеше аге и бегови,
0068 Да осејре десног бајрактара,
0069 Полетјеше џаму и пенџеру,
0070 А бајрактар одјаха под кулу,
0071 Па он џиду прислони уз кулу.
0072 Висока се џида пригодила,
0073 И на џиди од аждаје глава,
0074 Дохватио џаму и пенџеру,
0075 Па зазјехта од аждахе глава,
0076 Зазјехтала на џаму пенџеру,
0077 Засјецаше све филови зуби,
0078 Све из њиха жива ватра с’јева,
0079 Све сукнуше аге и бегови,
0080 Све сукнуше одаји за врата.
0081 Њима вели бег Мустај бег лички:
0082 „Не бојте се моје аге драге,
0083 Од мртве се поплашисте главе,
0084 Како бисте стали на мејдану,
0085 Дочекали џиду од челика
0086 И на њојзи од аждахе главу,
0087 Ко што онај десни бајрактаре?”
0088 Док одаји полетјеше врата,
0089 Док улетје десни бајрактаре,
0090 Омах бегу полетио руци;
0091 Не да му се беже пољубити,
0092 Већ пред њиме на ноге скочио,
0093 За десне се руке прихватише,
0094 За јуначко здравље испиташе,
0095 Па рекоше, да су здраво били!
0096 Док одаји полетјеше врата,
0097 Па униђе туцак невољниче,
0098 Па им туцак вели у одаји:
0099 „Које вам је бег Мустај бег лички?”
0100 Па му аге прстом казиваху:
0101 „Е оно је међу пенџерима.”
0102 Па им туцак вели у одаји:
0103 „Под’јелите аге и бегови,
0104 Порад Бога и једног свијета!”
0105 Сваки ага по жут дукат даде,
0106 Бег Мустај бег три дуката жута.
0107 Реда доде десном бајрактару,
0108 Он захмури у џепове руке,
0109 Па му даде тридес’т маџарија.
0110 А кад туцак угледа дукате,
0111 Па пред њиме црну земљу љуби,
0112 Е ’вако му туцак бесједио:
0113 „Примако ти дорат на мејдану
0114 И сабља ти твоја димискија!”
0115 Оде туцак низ високу кулу,
0116 А кад туцак на авлију сиђе,
0117 Ту се дорат бајрактарев вода,
0118 До дората чекрек бедевија. —
0119 Ја да видиш туцак невољника,
0120 Примаче се пехливан дорату,
0121 Па му ноге диже све четири,
0122 Па дората у копита љуби,
0123 Загрну му хашу позлаћену,
0124 Па га руком плешће по сапима,
0125 Е ’вако му туцак бесједио:
0126 „Давор доро, бајрактара крила!
0127 Како те је роса попанула,
0128 Док донио самог бајрактара,
0129 Ако Бог да и срећа од Бога,
0130 И боље ће тебе попанути,
0131 Када сиђеш у росно Приморје,
0132 До бијеле Дасовића куле
0133 И донесеш бајрактара свога,
0134 А изнесеш Росу на сапима.
0135 Милу кћерку Дасовића бана!”
0136 Све то гледа бег Мустај бег лички,
0137 Па бесједи агам’ и беговим’:
0138 „Видите ли моје аге драге,
0139 А шта раде жуте маџарије?”
0140 Оде туцак низ турску Крајину.
0141 Куд год иде, у Приморје сиђе
0142 До бијеле куле Дасовића,
0143 Па се бану свали у авлију.
0144 На авлију шадрван водица,
0145 Туди сједи Дасовићу бане,
0146 Пије бане вино и ракију,
0147 А служи га Росанда дјевојка.
0148 Туцак њима Бога напомену,
0149 А они му здрављем прихватише.
0150 Још га пита Дасовићу бане:
0151 „Ја туцаче, болан невољниче!
0152 Гдје си био, гдје си тавновао?”
0153 А туцак му рече на авлији:
0154 „Господару, Дасовићу бане!
0155 Тавново сам на турској Крајини
0156 У Турчина Танковић Османа,
0157 Натако ми челик халку тешку,
0158 Испушћа ме из зиндана свога.
0159 Да му много просим дуговање,
0160 Дуговање хиљаду дуката,”
0161 Опет вели Дасовићу бане:
0162 „Ја туцаче, болан невољниче!
0163 Кад си био на турској Крајини,
0164 Јеси л’ барем Лики силазио,
0165 Силазио Лики и Врљики?
0166 Ја знадеш ли личког Мустај бега
0167 И његова десног бајрактара?
0168 Несретан је, сам га Бог убио!
0169 Скорома је овдје доходио,
0170 Голему ми штету учинио:
0171 Погуби ми до два генерала,
0172 Погу би ми Јањчић генерала,
0173 Одвео му чекрек бедевију,
0174 Погубими морског генерала,
0175 Однесе му џиду од челика
0176 И на џиди од аждахе главу.”
0177 А рече му туцак на авлији:
0178 „Господару, Дасовићу бане!
0179 Слазио сам Лики и Врљики,
0180 Добро знадем личког Мустај бега
0181 И његовог десног бајрактара;
0182 Ја какав је, весела му мајка!
0183 Црна ока а чела широка,
0184 Своје мрке одгојио брке,
0185 Љепоте му низ Талију нема
0186 Ни у мушке ни у женске главе, —
0187 Сја му сунце измеду обрва,”
0188 Онда рече Дасовићу бане:
0189 „Ја Росуља, моја кћери драга!
0190 Узми сужња за десницу руку,
0191 Па га подај у моју пивницу,
0192 Нека туди једну ноћцу ноћи.
0193 Нек’ у јутро мени овдје дође,
0194 А ја ћу га добро угледати.”
0195 Једва она тога дочекала,
0196 Прихвати га за десницу руку, —
0197 Не води га у пјану пивницу,
0198 Већ одведе у кафаз одају,
0199 На мехко га шилте посадила,
0200 Па га пита Росанда дјевојка:
0201 „Ја туцаче, мој по Богу брате,
0202 Је ли лијеп десни бајрактаре?”
0203 А њој туцак вели у одаји:
0204 „Јесте госпо, господства ми твога!
0205 Љепоте му низ Талију нема
0206 Ни у мушке ни у женске главе,
0207 Сја му сунце између обрва.”
0208 А вели му Росанда дјевојка:
0209 „Ја туцаче, мој по Богу брате!
0210 Би л’ ти мене нешто послушао?”
0211 А вели јој туцак у одаји:
0212 „Хоћу госпо, господства ми твога!
0213 Сад да рекнеш, сић’ ћу на Крајину.”
0214 А вели му кафазлија Роса:
0215 „Да ми књигу снесеш на Крајину, —
0216 А ево ти огра маџарија,
0217 На њојзи је хиљада дуката, —
0218 Па да сиђеш Лики и Врљики,
0219 А до куле бега Мустај бега,
0220 Да му књигу шаровиту дадеш.
0221 Нек’ ми спреми десног бајрактара”
0222 А туцак јој рече у одаји:
0223 „Пиши, госпо, књигу шаровиту!”
0224 Па госпоја књигу начинила,
0225 Па је даде сужњу из зиндана,
0226 Оде књига на турску Крајину.
0227 Прије зоре туцак полазио,
0228 Прије зоре и прије сабаха,
0229 На велика четири сахата.
0230 Куд год ишо, конаке чинио,
0231 Здраво Лики и Врљики сиђе,
0232 Како сиђе, на кулу изиђе.
0233 Ту бијаше бег Мустај бег лички,
0234 Беже сједи, пијућ хладно вино,
0235 Четири га дворе бајрактара,
0236 И до њега тридес’т агалара,
0237 Њима туцак хваљеницу викну,
0238 Они њему здрављем прихватише.
0239 А рече му бег Мустај бег лички:
0240 „Каурска си сада књигоноша,
0241 Дај дер мени књигу шаровиту!”
0242 Сужањ њему вели у одаји:
0243 „Господару, бег Мустај бег лички!
0244 Не дам књигу од руке до руке,
0245 Дај ми твога десног бајрактара,
0246 Да му књигу шаровиту дадем,”
0247 Њему рече бег Мустај бег лички:
0248 „Овдје десног бајрактара нема,
0249 Спремио сам њега у чифчије,
0250 Да чифчијам’ сјемена дијели,
0251 Не ће доћи за четр’ест дана.”
0252 Ондар викну бег Мустај бег лички,
0253 Викну свога слугу Мехемеда:
0254 „Мехемеде, права слуго моја!
0255 Узми сужња за десницу руку,
0256 Па га подај на моје конаке,
0257 Када сужња на конаке дадеш,
0258 Ти се мени на кулу поврати,
0259 Имам теби нешто бесједити.”
0260 Одведе га слуга Мехемеде.
0261 Поврати се бегу на чардаке;
0262 Рече њему бег Мустај бег лички:
0263 „Мехемеде, права слуго моја!
0264 Ти униђи у женске одаје,
0265 Скупи моје бајрамске хаљине,
0266 Што облачим на бајрам џамији,
0267 Натовари лејлек црвен чадор,
0268 Црвен чадор од свиле црвене,
0269 Па ево ти лист књиге танахне,
0270 Па ти хајде десном бајрактару,
0271 Па ти кнеза Николицу нађи,
0272 Подај књигу кнезу Николици,
0273 Нека скупи хиљаду чифчија,
0274 Нека попну црвена чадора,
0275 Нека дворе десног бајрактара,
0276 Нек’ обуче десни бајрактаре,
0277 Нек’ обуче све моје хаљине.
0278 Кад однесеш све моје хаљине,
0279 И однесеш великог чадора,
0280 Ти се мени до сабаха врати,
0281 Да прихватиш хитру књигоношу,
0282 Кад осване и сунце огране,
0283 Да га водиш десном бајрактару.”
0284 Момак узе хитру књигоношу,
0285 На бегове одведе конаке,
0286 Намири он хитру књигоношу,
0287 Па се бегу на кулу поврати,
0288 Па му рече бег Мустај бег лички:
0289 „Хајд’ искупи све моје хаљине,
0290 Све у срми и у чисту злату,
0291 Па ти хајде десном бајрактару,
0292 Подај њему све моје хаљине,
0293 Нек’ обуче десни бајрактаре,
0294 Нек’ чифчије чадор ми разапну,
0295 Па ти води хитру књигоношу.”
0296 Одведе га десном бајрактару,
0297 Кад каурска књигоноша дође,
0298 Кад угледа десног бајрактара,
0299 Сав у срми и у чисту злату,
0300 Њега двори хиљаду чифчија,
0301 Три пута је земљу пољубио,
0302 Док је скуту дошо и кољену,
0303 На кољену књигу оставио;
0304 Узе књигу десни бајрактаре,
0305 Па на књизи печет разломио,
0306 А кад види, шта му књига каже,
0307 Па он хитрој вели књигоноши:
0308 „Слушај море, хитар књигоноша!
0309 Другу ћу ти књигу направити,
0310 Па понеси Росанди дјевојци,
0311 Селам ћеш ми Роси понијети,
0312 Ја не могу њојзи силазити
0313 У каурско широко Приморје
0314 За четр’ест читавијех дана,
0315 А чифчијам’ ваља дијелити,
0316 Дијелити сјеме и волове.”
0317 Па се маши руком у џепове,
0318 Извади му тридес’т маџарија:
0319 „Куп’ опанке и напиј се пива !”
0320 Још начини књигу шаровиту,
0321 Па опреми Росанди дјевојци.
0322 Каурска се врати књигоноша.
0323 Па прођоше три бијела дана,
0324 Баш три дана и три тавне ноћи,
0325 Онда момка мисли притискоше,
0326 Сам у себи момак бесједио:
0327 „Кад ће проћи то чет’рест дана,
0328 Бога ми их ни чекати не ћу!”
0329 Веће викну кнеза Николицу:
0330 „Права слуго, Николица кнеже!
0331 Повед’те ми пехливан дората”
0332 Доведоше пехливан дората,
0333 Па се десни стаде опремати,
0334 А нареди кнезу Николици:
0335 „Турска слуго, кнеже Николица!
0336 Кад у јутро био дан осване,
0337 А ти сиђи Лики и Врљики,
0338 Па кад сиђеш Лики и Врљики,
0339 Право бегу на кулу изиђи.
0340 Кад успита бег Мустај бег лички:
0341 Је ли тамо десни бајрактаре?
0342 Па ти њему по истини кажи;
0343 Отишо је у росно Приморје.”
0344 Па он спреми својега дората,
0345 А прихвати џиду од челика,
0346 Јахну момак на коња дората;
0347 Куд год иде на Приморје сиђе
0348 До бијеле Дасовића куле.
0349 По акшаму међу јацијама
0350 Прикучи се Дасовића кули,
0351 Па он сјаха са коња дората;
0352 Хода момак око танке куле,
0353 Врло кула танка, а висока,
0354 А на кули муми горијаху,
0355 Горијаху муми и фењери,
0356 А он ситне мердевине тражи.
0357 Он не море наћи мердевина,
0358 Па он приђе до дората свога,
0359 На дорату бисаг отворио,
0360 Па извади гајтан-мердевине
0361 Од пет стотин’ ситних басамака
0362 И на њима куке од челика;
0363 Баци куке уз високу кулу,
0364 Закучише куке за јабуке.
0365 Закучише куке за демире,
0366 Оде момак бројит басамаке.
0367 Кад изиђе до џамли пенџера,
0368 Прихвати се за демире руком,
0369 Па погледа црнијем очима,
0370 Ал’ то бјеше Росина одаја,
0371 Код ње горе четири свијеће,
0372 А дворе је четири робиње,
0373 А под њом су четири душека.
0374 Она рони сузе низ образе
0375 Њојзи веле четири робиње:
0376 „Што ти рониш сузе низ образе?
0377 Лете сузе низ бијело лице,
0378 Кано бисер низ бијелу свилу.”
0379 А рече им Росанда господа:
0380 „Прод’те ме се четири робиње,
0381 Немојте ми на јад пристајати,
0382 Бијах драгог себи загледала,
0383 Ето тамо у турској Крајини
0384 По имену десног бајрактара,
0385 Спремила сам њему књигоношу,
0386 Да ми десни у Приморје сиђе,
0387 Да ме води на турску Крајину.
0388 Отолич ми књигоноша дође,
0389 Донесе ми књигу шаровиту,
0390 Он не море у Приморје сићи,
0391 Док не прође за четр’ест дана, —
0392 Кад ће проћи то четр’ест дана.”
0393 Десни јој се са пенџера јави,
0394 Е ’вако јој момак бесједио:
0395 „Ој Росуљо. срце из њедара!
0396 Сишо сам ти у росно Приморје,
0397 Ево мене на пенџеру твоме.”
0398 А она га гледа попријеко,
0399 Е ’вако је њему бесједила:
0400 „Кин’ с’ отален од мора катано,
0401 Ја нијесам лица одгојила,
0402 Да га бале по мору катане.
0403 Пуна ми је пушка потајница,
0404 Пазбићу ти чело на четверо,
0405 Испашће ти оба ока врана!”
0406 А рече јој момак на пенџеру:
0407 „Ој Росуљо, срце из њедара!
0408 Зар ћеш убит бајрактара свога?
0409 Ја сам главом десни бајрактаре!”
0410 Онда вели Росанда дјевојка:
0411 „Кад си главом десни бајрактаре,
0412 Ја сам много потрошила благо
0413 По Грцима и по трговцима,
0414 Док сам суре себи набавила,
0415 Добавила десног бајрактара.
0416 Ја имадем суре у џепов’ма.”
0417 Па прикучи муме и фењере,
0418 А извади суре из џепова,
0419 Гледа суре, гледа бајрактара,
0420 Па се слика с лицем подудари,
0421 У одаји она бесједила:
0422 „Јесте”, каже, „оба ми свијета!
0423 Сишо мени десни бајрактаре.”
0424 Е ’вако је њему бесједила:
0425 „Бајрактару, срце из њедара!”
0426 Доље сиђи под високу кулу,
0427 Да т’ отворим демирли капију,
0428 Да уведем тебе и дората.”
0429 Па отрка Росанда дјевојка,
0430 Па на кули отворила врата,
0431 Он остави својега дората,
0432 Остави га на мермер авлији,
0433 Узеше се за бијеле руке,
0434 Изиђоше у кафаз одају
0435 И падоше по мехку душеку:
0436 Љубнуше се и два и три пута,
0437 Да ко броји хиљада би била.
0438 Моли јој се десни бајрактаре:
0439 „Ој Росуљо, срце из њедара!
0440 Плахо ме је дорат уморио,
0441 Да ти легнем на бијело крило,
0442 Мало санак хоћу боравити.”
0443 Узе њега Росанда дјевојка,
0444 Не море га млада прегорјети,
0445 Да јој спава на бијелу крилу,
0446 Е ’вако је њему бесједила:
0447 „Бајрактару, срце из њедара!
0448 Сабах-зора, птице запјеваше,
0449 Баш даница помолила лице,
0450 За њом бјеше сунце устопице,
0451 Да бјежимо на турску Крајину,
0452 Каури ће наске потпазити,
0453 Лудо ћемо изгубити главу.”
0454 Скочи момак ко да се помами,
0455 Е ’вако му Роса бесједила:
0456 „Причекај ме у кафаз одаји,
0457 Док се млада ја на кули спремим.”
0458 Оде Роса у другу одају,
0459 Па украде два близанца сина,
0460 И Роса се млада опремила,
0461 У б’јелу се замотала свилу,
0462 Дјецу даде десну бајрактару,
0463 Дјецу метну у своје бисаге:
0464 „Чувај дјецу, ако ти ваљаду.”
0465 Па слетјеше на мермер авлију,
0466 Момак дјецу метне у бисаге,
0467 Па узјаха својега дората,
0468 Роси пружи своју десну руку,
0469 Роса њему пружи обадвије,
0470 Па је за се на дората баци;
0471 Три пута је утегнуо пасом,
0472 А четврти од сабље кајасом,
0473 Па истјера коња из авлије,
0474 Па изиђу у поље широко,
0475 Полетје му дорат преко поља,
0476 Кано з’вјезда преко ведра неба.
0477 Турски сабах бјеше за клањање,
0478 Момак стиже на тромеђу пусту,
0479 Док плануше каурски топови
0480 У широком каурском Приморју,
0481 Два у једно, по двадес’т заједно,
0482 Бију барде а бију лумбарде,
0483 По градов’ма шибе припуцују,
0484 Каурска се земља запалила.
0485 Ал залуду — фајде не имаде,
0486 Приђе момак у турску Крајину
0487 И однесе кићену Латинку
0488 И банова два близанца сина.
0489 Иде момак уз поље широко,
0490 Веће хоће Лики и Врљики,
0491 Опази га бег Мустај бег лички,
0492 Према њему алај избацио,
0493 Изведе их на високу кулу.
0494 Саста му се тридес’т хош-ђелдија. —
0495 У ријечи у којој бијаху,
0496 Док банова књигоноша стиже
0497 Из широка каурска Приморја,
0498 Бан спремио књиге шаровите,
0499 А на руке бегу Мустај бегу:
0500 „Бег Мустај бег, земљи господару
0501 Од крваве Лике и Врљике!
0502 Ишћи благо, кол’ко теби драго,
0503 Поврати ми двоје дјеце мале,
0504 Ти их немој вјером превјерити,
0505 Ја л’ их немој глади напатити.”
0506 А бег њему књигу повратио:
0507 „Спреми мени три товара блага,
0508 Сад сам свога десног оженио,
0509 Оженио десног бајрактара,
0510 Ваља кулу њему направити,
0511 Спреми мени четр’ест сејсана,
0512 Чиста руха и сребрена суда,
0513 То је рухо Росанде дјевојке.”
0514 Бан му спреми три товара блага
0515 И спреми му четр’ест сејсана;
0516 Он му врати два близанца сина.
0517 На томе су и мир учинили,
0518 А мене су овамо опремили,
0519 Да ја кажем честитој господи,
0520 Да им кажем каконо је било,
0521 Од старога вакта и земана,
0522 Шта су стари радили јунаци.