Desni barjaktar Mustaj-bega ličkog i Rosanda kćerca Dasovića bana (Sarajevo)

0001 Pije vino beg Mustaj beg lički,
0002 A u svojoj Liki i Vrljiki
0003 I na svojoj na bojali kuli.
0004 Četiri ga dvore barjaktara.
0005 S njime pije trides’t agalara;
0006 Beže često gleda na džamove,
0007 Na džamove sobi sa dv’je strane.
0008 Pita njega trides’t agalara:
0009 „Beg Mustaj beg, zemlji gospodaru!
0010 Što ti često gledaš na džamove,
0011 Na džamove s’ obadvije strane?!
0012 Njima veli beg Mustaj beg lički:
0013 „Prod’te me se, moje age drage!
0014 Ako gledam za nevolju ljutu:
0015 Nema moga desnog barjaktara,
0016 Otišo je u četu junačku,
0017 Četiri mi vade ostavio:
0018 Jednu vadu za jednu nedjelju,
0019 Drugu vadu za drugu nedjelju,
0020 Treću vadu za treću nedjelju,
0021 A četvrtu čitav mjesec dana,
0022 Pa uzjaha na dorata svoga,
0023 Sa dorata meni besjedio:
0024 „Beg Mustaj beg, zemlji gospodaru!
0025 Kad ne dođem za pun mjesec dana,
0026 Ti se suncu i mjesecu nadaj,
0027 Ne nadaj se desnom barjaktaru” ”
0028 Pa otjera pehlivan dorata.
0029 Pa prođoše četiri mjeseca,
0030 Nigdje desnog barjaktara nema,
0031 Nek’ Bog znade — jeste poginuo.
0032 Ako bude desni poginuo,
0033 Već se naša odlomiše krila!
0034 Da ja znadem i da mogu znati,
0035 Kojijem bih sentom udario,
0036 Udario i sentom i sv’jetom,
0037 Bih ja mnogo položio blago,
0038 Zadrmo bih serhat i Krajinu,
0039 Povuko bih od boja topove,
0040 Udrio bih niz zemlju ćesarsku,
0041 Pokajo bih desnog bajraktara.”
0042 U riječi, u kojoj bijahu —
0043 Istom tutanj uz visoku kulu,
0044 Lete begu na muštuluk tudi:
0045 „Daj muštuluk, beg Mustaj beg lički;
0046 Eto desnog bajraktata tvoga! ”
0047 Skoči beže na noge lagane,
0048 A dohvati durbin s čiviluka,
0049 Pa okrenu niz polje široko,
0050 Pa pod kulom polje pokupio,
0051 Nasmija se beg Mustaj beg lički;
0052 Pitaju ga age i begovi:
0053 „Što se smiješ, zemlji gospodaru?”
0054 A stade im beže kazivati:
0055 „Eto desnog bajraktara moga,
0056 Žida mu se džida na ramenu,
0057 Pa na džidi od aždahe glava,
0058 Do pola je krvi obojena,
0059 A od pole čohom opšivena,
0060 Za njim čekrek igra bedevija;
0061 Ja mu džidu znadem i kobilu:
0062 Džida mu je Janjčić generala,
0063 Bedevija morskog generala,
0064 S obojicom mejdan dijelio,
0065 Obojicu steko na mejdanu,
0066 Siguran je, oba mi svijeta!”
0067 Poletješe age i begovi,
0068 Da osejre desnog bajraktara,
0069 Poletješe džamu i pendžeru,
0070 A bajraktar odjaha pod kulu,
0071 Pa on džidu prisloni uz kulu.
0072 Visoka se džida prigodila,
0073 I na džidi od aždaje glava,
0074 Dohvatio džamu i pendžeru,
0075 Pa zazjehta od aždahe glava,
0076 Zazjehtala na džamu pendžeru,
0077 Zasjecaše sve filovi zubi,
0078 Sve iz njiha živa vatra s’jeva,
0079 Sve suknuše age i begovi,
0080 Sve suknuše odaji za vrata.
0081 Njima veli beg Mustaj beg lički:
0082 „Ne bojte se moje age drage,
0083 Od mrtve se poplašiste glave,
0084 Kako biste stali na mejdanu,
0085 Dočekali džidu od čelika
0086 I na njojzi od aždahe glavu,
0087 Ko što onaj desni bajraktare?”
0088 Dok odaji poletješe vrata,
0089 Dok uletje desni bajraktare,
0090 Omah begu poletio ruci;
0091 Ne da mu se beže poljubiti,
0092 Već pred njime na noge skočio,
0093 Za desne se ruke prihvatiše,
0094 Za junačko zdravlje ispitaše,
0095 Pa rekoše, da su zdravo bili!
0096 Dok odaji poletješe vrata,
0097 Pa uniđe tucak nevoljniče,
0098 Pa im tucak veli u odaji:
0099 „Koje vam je beg Mustaj beg lički?”
0100 Pa mu age prstom kazivahu:
0101 „E ono je među pendžerima.”
0102 Pa im tucak veli u odaji:
0103 „Pod’jelite age i begovi,
0104 Porad Boga i jednog svijeta!”
0105 Svaki aga po žut dukat dade,
0106 Beg Mustaj beg tri dukata žuta.
0107 Reda dode desnom bajraktaru,
0108 On zahmuri u džepove ruke,
0109 Pa mu dade trides’t madžarija.
0110 A kad tucak ugleda dukate,
0111 Pa pred njime crnu zemlju ljubi,
0112 E ’vako mu tucak besjedio:
0113 „Primako ti dorat na mejdanu
0114 I sablja ti tvoja dimiskija!”
0115 Ode tucak niz visoku kulu,
0116 A kad tucak na avliju siđe,
0117 Tu se dorat bajraktarev voda,
0118 Do dorata čekrek bedevija. —
0119 Ja da vidiš tucak nevoljnika,
0120 Primače se pehlivan doratu,
0121 Pa mu noge diže sve četiri,
0122 Pa dorata u kopita ljubi,
0123 Zagrnu mu hašu pozlaćenu,
0124 Pa ga rukom plešće po sapima,
0125 E ’vako mu tucak besjedio:
0126 „Davor doro, bajraktara krila!
0127 Kako te je rosa popanula,
0128 Dok donio samog bajraktara,
0129 Ako Bog da i sreća od Boga,
0130 I bolje će tebe popanuti,
0131 Kada siđeš u rosno Primorje,
0132 Do bijele Dasovića kule
0133 I doneseš bajraktara svoga,
0134 A izneseš Rosu na sapima.
0135 Milu kćerku Dasovića bana!”
0136 Sve to gleda beg Mustaj beg lički,
0137 Pa besjedi agam’ i begovim’:
0138 „Vidite li moje age drage,
0139 A šta rade žute madžarije?”
0140 Ode tucak niz tursku Krajinu.
0141 Kud god ide, u Primorje siđe
0142 Do bijele kule Dasovića,
0143 Pa se banu svali u avliju.
0144 Na avliju šadrvan vodica,
0145 Tudi sjedi Dasoviću bane,
0146 Pije bane vino i rakiju,
0147 A služi ga Rosanda djevojka.
0148 Tucak njima Boga napomenu,
0149 A oni mu zdravljem prihvatiše.
0150 Još ga pita Dasoviću bane:
0151 „Ja tucače, bolan nevoljniče!
0152 Gdje si bio, gdje si tavnovao?”
0153 A tucak mu reče na avliji:
0154 „Gospodaru, Dasoviću bane!
0155 Tavnovo sam na turskoj Krajini
0156 U Turčina Tanković Osmana,
0157 Natako mi čelik halku tešku,
0158 Ispušća me iz zindana svoga.
0159 Da mu mnogo prosim dugovanje,
0160 Dugovanje hiljadu dukata,”
0161 Opet veli Dasoviću bane:
0162 „Ja tucače, bolan nevoljniče!
0163 Kad si bio na turskoj Krajini,
0164 Jesi l’ barem Liki silazio,
0165 Silazio Liki i Vrljiki?
0166 Ja znadeš li ličkog Mustaj bega
0167 I njegova desnog bajraktara?
0168 Nesretan je, sam ga Bog ubio!
0169 Skoroma je ovdje dohodio,
0170 Golemu mi štetu učinio:
0171 Pogubi mi do dva generala,
0172 Pogu bi mi Janjčić generala,
0173 Odveo mu čekrek bedeviju,
0174 Pogubimi morskog generala,
0175 Odnese mu džidu od čelika
0176 I na džidi od aždahe glavu.”
0177 A reče mu tucak na avliji:
0178 „Gospodaru, Dasoviću bane!
0179 Slazio sam Liki i Vrljiki,
0180 Dobro znadem ličkog Mustaj bega
0181 I njegovog desnog bajraktara;
0182 Ja kakav je, vesela mu majka!
0183 Crna oka a čela široka,
0184 Svoje mrke odgojio brke,
0185 Ljepote mu niz Taliju nema
0186 Ni u muške ni u ženske glave, —
0187 Sja mu sunce izmedu obrva,”
0188 Onda reče Dasoviću bane:
0189 „Ja Rosulja, moja kćeri draga!
0190 Uzmi sužnja za desnicu ruku,
0191 Pa ga podaj u moju pivnicu,
0192 Neka tudi jednu noćcu noći.
0193 Nek’ u jutro meni ovdje dođe,
0194 A ja ću ga dobro ugledati.”
0195 Jedva ona toga dočekala,
0196 Prihvati ga za desnicu ruku, —
0197 Ne vodi ga u pjanu pivnicu,
0198 Već odvede u kafaz odaju,
0199 Na mehko ga šilte posadila,
0200 Pa ga pita Rosanda djevojka:
0201 „Ja tucače, moj po Bogu brate,
0202 Je li lijep desni bajraktare?”
0203 A njoj tucak veli u odaji:
0204 „Jeste gospo, gospodstva mi tvoga!
0205 Ljepote mu niz Taliju nema
0206 Ni u muške ni u ženske glave,
0207 Sja mu sunce između obrva.”
0208 A veli mu Rosanda djevojka:
0209 „Ja tucače, moj po Bogu brate!
0210 Bi l’ ti mene nešto poslušao?”
0211 A veli joj tucak u odaji:
0212 „Hoću gospo, gospodstva mi tvoga!
0213 Sad da rekneš, sić’ ću na Krajinu.”
0214 A veli mu kafazlija Rosa:
0215 „Da mi knjigu sneseš na Krajinu, —
0216 A evo ti ogra madžarija,
0217 Na njojzi je hiljada dukata, —
0218 Pa da siđeš Liki i Vrljiki,
0219 A do kule bega Mustaj bega,
0220 Da mu knjigu šarovitu dadeš.
0221 Nek’ mi spremi desnog bajraktara”
0222 A tucak joj reče u odaji:
0223 „Piši, gospo, knjigu šarovitu!”
0224 Pa gospoja knjigu načinila,
0225 Pa je dade sužnju iz zindana,
0226 Ode knjiga na tursku Krajinu.
0227 Prije zore tucak polazio,
0228 Prije zore i prije sabaha,
0229 Na velika četiri sahata.
0230 Kud god išo, konake činio,
0231 Zdravo Liki i Vrljiki siđe,
0232 Kako siđe, na kulu iziđe.
0233 Tu bijaše beg Mustaj beg lički,
0234 Beže sjedi, pijuć hladno vino,
0235 Četiri ga dvore bajraktara,
0236 I do njega trides’t agalara,
0237 Njima tucak hvaljenicu viknu,
0238 Oni njemu zdravljem prihvatiše.
0239 A reče mu beg Mustaj beg lički:
0240 „Kaurska si sada knjigonoša,
0241 Daj der meni knjigu šarovitu!”
0242 Sužanj njemu veli u odaji:
0243 „Gospodaru, beg Mustaj beg lički!
0244 Ne dam knjigu od ruke do ruke,
0245 Daj mi tvoga desnog bajraktara,
0246 Da mu knjigu šarovitu dadem,”
0247 Njemu reče beg Mustaj beg lički:
0248 „Ovdje desnog bajraktara nema,
0249 Spremio sam njega u čifčije,
0250 Da čifčijam’ sjemena dijeli,
0251 Ne će doći za četr’est dana.”
0252 Ondar viknu beg Mustaj beg lički,
0253 Viknu svoga slugu Mehemeda:
0254 „Mehemede, prava slugo moja!
0255 Uzmi sužnja za desnicu ruku,
0256 Pa ga podaj na moje konake,
0257 Kada sužnja na konake dadeš,
0258 Ti se meni na kulu povrati,
0259 Imam tebi nešto besjediti.”
0260 Odvede ga sluga Mehemede.
0261 Povrati se begu na čardake;
0262 Reče njemu beg Mustaj beg lički:
0263 „Mehemede, prava slugo moja!
0264 Ti uniđi u ženske odaje,
0265 Skupi moje bajramske haljine,
0266 Što oblačim na bajram džamiji,
0267 Natovari lejlek crven čador,
0268 Crven čador od svile crvene,
0269 Pa evo ti list knjige tanahne,
0270 Pa ti hajde desnom bajraktaru,
0271 Pa ti kneza Nikolicu nađi,
0272 Podaj knjigu knezu Nikolici,
0273 Neka skupi hiljadu čifčija,
0274 Neka popnu crvena čadora,
0275 Neka dvore desnog bajraktara,
0276 Nek’ obuče desni bajraktare,
0277 Nek’ obuče sve moje haljine.
0278 Kad odneseš sve moje haljine,
0279 I odneseš velikog čadora,
0280 Ti se meni do sabaha vrati,
0281 Da prihvatiš hitru knjigonošu,
0282 Kad osvane i sunce ograne,
0283 Da ga vodiš desnom bajraktaru.”
0284 Momak uze hitru knjigonošu,
0285 Na begove odvede konake,
0286 Namiri on hitru knjigonošu,
0287 Pa se begu na kulu povrati,
0288 Pa mu reče beg Mustaj beg lički:
0289 „Hajd’ iskupi sve moje haljine,
0290 Sve u srmi i u čistu zlatu,
0291 Pa ti hajde desnom bajraktaru,
0292 Podaj njemu sve moje haljine,
0293 Nek’ obuče desni bajraktare,
0294 Nek’ čifčije čador mi razapnu,
0295 Pa ti vodi hitru knjigonošu.”
0296 Odvede ga desnom bajraktaru,
0297 Kad kaurska knjigonoša dođe,
0298 Kad ugleda desnog bajraktara,
0299 Sav u srmi i u čistu zlatu,
0300 Njega dvori hiljadu čifčija,
0301 Tri puta je zemlju poljubio,
0302 Dok je skutu došo i koljenu,
0303 Na koljenu knjigu ostavio;
0304 Uze knjigu desni bajraktare,
0305 Pa na knjizi pečet razlomio,
0306 A kad vidi, šta mu knjiga kaže,
0307 Pa on hitroj veli knjigonoši:
0308 „Slušaj more, hitar knjigonoša!
0309 Drugu ću ti knjigu napraviti,
0310 Pa ponesi Rosandi djevojci,
0311 Selam ćeš mi Rosi ponijeti,
0312 Ja ne mogu njojzi silaziti
0313 U kaursko široko Primorje
0314 Za četr’est čitavijeh dana,
0315 A čifčijam’ valja dijeliti,
0316 Dijeliti sjeme i volove.”
0317 Pa se maši rukom u džepove,
0318 Izvadi mu trides’t madžarija:
0319 „Kup’ opanke i napij se piva !”
0320 Još načini knjigu šarovitu,
0321 Pa opremi Rosandi djevojci.
0322 Kaurska se vrati knjigonoša.
0323 Pa prođoše tri bijela dana,
0324 Baš tri dana i tri tavne noći,
0325 Onda momka misli pritiskoše,
0326 Sam u sebi momak besjedio:
0327 „Kad će proći to čet’rest dana,
0328 Boga mi ih ni čekati ne ću!”
0329 Veće viknu kneza Nikolicu:
0330 „Prava slugo, Nikolica kneže!
0331 Poved’te mi pehlivan dorata”
0332 Dovedoše pehlivan dorata,
0333 Pa se desni stade opremati,
0334 A naredi knezu Nikolici:
0335 „Turska slugo, kneže Nikolica!
0336 Kad u jutro bio dan osvane,
0337 A ti siđi Liki i Vrljiki,
0338 Pa kad siđeš Liki i Vrljiki,
0339 Pravo begu na kulu iziđi.
0340 Kad uspita beg Mustaj beg lički:
0341 Je li tamo desni bajraktare?
0342 Pa ti njemu po istini kaži;
0343 Otišo je u rosno Primorje.”
0344 Pa on spremi svojega dorata,
0345 A prihvati džidu od čelika,
0346 Jahnu momak na konja dorata;
0347 Kud god ide na Primorje siđe
0348 Do bijele Dasovića kule.
0349 Po akšamu među jacijama
0350 Prikuči se Dasovića kuli,
0351 Pa on sjaha sa konja dorata;
0352 Hoda momak oko tanke kule,
0353 Vrlo kula tanka, a visoka,
0354 A na kuli mumi gorijahu,
0355 Gorijahu mumi i fenjeri,
0356 A on sitne merdevine traži.
0357 On ne more naći merdevina,
0358 Pa on priđe do dorata svoga,
0359 Na doratu bisag otvorio,
0360 Pa izvadi gajtan-merdevine
0361 Od pet stotin’ sitnih basamaka
0362 I na njima kuke od čelika;
0363 Baci kuke uz visoku kulu,
0364 Zakučiše kuke za jabuke.
0365 Zakučiše kuke za demire,
0366 Ode momak brojit basamake.
0367 Kad iziđe do džamli pendžera,
0368 Prihvati se za demire rukom,
0369 Pa pogleda crnijem očima,
0370 Al’ to bješe Rosina odaja,
0371 Kod nje gore četiri svijeće,
0372 A dvore je četiri robinje,
0373 A pod njom su četiri dušeka.
0374 Ona roni suze niz obraze
0375 Njojzi vele četiri robinje:
0376 „Što ti roniš suze niz obraze?
0377 Lete suze niz bijelo lice,
0378 Kano biser niz bijelu svilu.”
0379 A reče im Rosanda gospoda:
0380 „Prod’te me se četiri robinje,
0381 Nemojte mi na jad pristajati,
0382 Bijah dragog sebi zagledala,
0383 Eto tamo u turskoj Krajini
0384 Po imenu desnog bajraktara,
0385 Spremila sam njemu knjigonošu,
0386 Da mi desni u Primorje siđe,
0387 Da me vodi na tursku Krajinu.
0388 Otolič mi knjigonoša dođe,
0389 Donese mi knjigu šarovitu,
0390 On ne more u Primorje sići,
0391 Dok ne prođe za četr’est dana, —
0392 Kad će proći to četr’est dana.”
0393 Desni joj se sa pendžera javi,
0394 E ’vako joj momak besjedio:
0395 „Oj Rosuljo. srce iz njedara!
0396 Sišo sam ti u rosno Primorje,
0397 Evo mene na pendžeru tvome.”
0398 A ona ga gleda poprijeko,
0399 E ’vako je njemu besjedila:
0400 „Kin’ s’ otalen od mora katano,
0401 Ja nijesam lica odgojila,
0402 Da ga bale po moru katane.
0403 Puna mi je puška potajnica,
0404 Pazbiću ti čelo na četvero,
0405 Ispašće ti oba oka vrana!”
0406 A reče joj momak na pendžeru:
0407 „Oj Rosuljo, srce iz njedara!
0408 Zar ćeš ubit bajraktara svoga?
0409 Ja sam glavom desni bajraktare!”
0410 Onda veli Rosanda djevojka:
0411 „Kad si glavom desni bajraktare,
0412 Ja sam mnogo potrošila blago
0413 Po Grcima i po trgovcima,
0414 Dok sam sure sebi nabavila,
0415 Dobavila desnog bajraktara.
0416 Ja imadem sure u džepov’ma.”
0417 Pa prikuči mume i fenjere,
0418 A izvadi sure iz džepova,
0419 Gleda sure, gleda bajraktara,
0420 Pa se slika s licem podudari,
0421 U odaji ona besjedila:
0422 „Jeste”, kaže, „oba mi svijeta!
0423 Sišo meni desni bajraktare.”
0424 E ’vako je njemu besjedila:
0425 „Bajraktaru, srce iz njedara!”
0426 Dolje siđi pod visoku kulu,
0427 Da t’ otvorim demirli kapiju,
0428 Da uvedem tebe i dorata.”
0429 Pa otrka Rosanda djevojka,
0430 Pa na kuli otvorila vrata,
0431 On ostavi svojega dorata,
0432 Ostavi ga na mermer avliji,
0433 Uzeše se za bijele ruke,
0434 Iziđoše u kafaz odaju
0435 I padoše po mehku dušeku:
0436 Ljubnuše se i dva i tri puta,
0437 Da ko broji hiljada bi bila.
0438 Moli joj se desni bajraktare:
0439 „Oj Rosuljo, srce iz njedara!
0440 Plaho me je dorat umorio,
0441 Da ti legnem na bijelo krilo,
0442 Malo sanak hoću boraviti.”
0443 Uze njega Rosanda djevojka,
0444 Ne more ga mlada pregorjeti,
0445 Da joj spava na bijelu krilu,
0446 E ’vako je njemu besjedila:
0447 „Bajraktaru, srce iz njedara!
0448 Sabah-zora, ptice zapjevaše,
0449 Baš danica pomolila lice,
0450 Za njom bješe sunce ustopice,
0451 Da bježimo na tursku Krajinu,
0452 Kauri će naske potpaziti,
0453 Ludo ćemo izgubiti glavu.”
0454 Skoči momak ko da se pomami,
0455 E ’vako mu Rosa besjedila:
0456 „Pričekaj me u kafaz odaji,
0457 Dok se mlada ja na kuli spremim.”
0458 Ode Rosa u drugu odaju,
0459 Pa ukrade dva blizanca sina,
0460 I Rosa se mlada opremila,
0461 U b’jelu se zamotala svilu,
0462 Djecu dade desnu bajraktaru,
0463 Djecu metnu u svoje bisage:
0464 „Čuvaj djecu, ako ti valjadu.”
0465 Pa sletješe na mermer avliju,
0466 Momak djecu metne u bisage,
0467 Pa uzjaha svojega dorata,
0468 Rosi pruži svoju desnu ruku,
0469 Rosa njemu pruži obadvije,
0470 Pa je za se na dorata baci;
0471 Tri puta je utegnuo pasom,
0472 A četvrti od sablje kajasom,
0473 Pa istjera konja iz avlije,
0474 Pa iziđu u polje široko,
0475 Poletje mu dorat preko polja,
0476 Kano z’vjezda preko vedra neba.
0477 Turski sabah bješe za klanjanje,
0478 Momak stiže na tromeđu pustu,
0479 Dok planuše kaurski topovi
0480 U širokom kaurskom Primorju,
0481 Dva u jedno, po dvades’t zajedno,
0482 Biju barde a biju lumbarde,
0483 Po gradov’ma šibe pripucuju,
0484 Kaurska se zemlja zapalila.
0485 Al zaludu — fajde ne imade,
0486 Priđe momak u tursku Krajinu
0487 I odnese kićenu Latinku
0488 I banova dva blizanca sina.
0489 Ide momak uz polje široko,
0490 Veće hoće Liki i Vrljiki,
0491 Opazi ga beg Mustaj beg lički,
0492 Prema njemu alaj izbacio,
0493 Izvede ih na visoku kulu.
0494 Sasta mu se trides’t hoš-đeldija. —
0495 U riječi u kojoj bijahu,
0496 Dok banova knjigonoša stiže
0497 Iz široka kaurska Primorja,
0498 Ban spremio knjige šarovite,
0499 A na ruke begu Mustaj begu:
0500 „Beg Mustaj beg, zemlji gospodaru
0501 Od krvave Like i Vrljike!
0502 Išći blago, kol’ko tebi drago,
0503 Povrati mi dvoje djece male,
0504 Ti ih nemoj vjerom prevjeriti,
0505 Ja l’ ih nemoj gladi napatiti.”
0506 A beg njemu knjigu povratio:
0507 „Spremi meni tri tovara blaga,
0508 Sad sam svoga desnog oženio,
0509 Oženio desnog bajraktara,
0510 Valja kulu njemu napraviti,
0511 Spremi meni četr’est sejsana,
0512 Čista ruha i srebrena suda,
0513 To je ruho Rosande djevojke.”
0514 Ban mu spremi tri tovara blaga
0515 I spremi mu četr’est sejsana;
0516 On mu vrati dva blizanca sina.
0517 Na tome su i mir učinili,
0518 A mene su ovamo opremili,
0519 Da ja kažem čestitoj gospodi,
0520 Da im kažem kakono je bilo,
0521 Od staroga vakta i zemana,
0522 Šta su stari radili junaci.