Декну’ руком у дувар,
искочише три џина
у невар и незнан.
Једно Индија,
друго је Ђидија, 5
а треће је Шума - бир.
Индију посла’ индијској земљи,
Џидију посла’ цинској земљи,
Шума-бир посла по мога суђеног (Николе):
где га нађе, да га снађе, 10
под небом, на земљи;
ако спава, да му спават не да,
ако хода, да му ходат не да.
Мешне руке на земљу:
Црна земљице, по богу мајчице!
Нити се фатило тебе, нити мене, 15
него мога суђенога (Николе).
Хукне у правцу свог драгог
И његових седамдесет и седам дамара,
осамдесет и осам зглавака.
Ја ђелсун (ја нека дође),
ја геберсун (ја нека умре), 20
ја батерсун (ја нека пропадне),
ја дивани дели олсун (ја побудали).
(85, с. 42-43)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 361-362. бр. 583.
Драгичевић, Томо. Гатке босанске млађарије, ГЗМ, XIX (1907), с. 42-43.
