Девојче, Станојче,
Три пута гору зађо,
Док ти мајку нађо,
Да гу питам нешто.
Оће ли те дава, 5
За мене бећара,
Дава лудо, (момче) дава,
За тебе не дава,
Дек’ си кућу немаш,
Кућу ћерамидну. 10
Ако кућу немам,
Ја си паре имам.
Кућу ћу направим,
Кућу ћерамидну,
Кућу на два боја, 15
Пенџери до земљу,
Па кад ветар дува,
Кућа да се љуља,
Када ветар стане,
Кућа да ми пане, 20
А кад слунце греје,
Нигде лед да нема.
Ова весела песма која се пева у колу за време игре, не само да је широко позната у самом Лесковцу, већ, по тврћењу Заре Миљковића, јако је проширена и у Поречју. Ми смо је забележили и у Црној Трави.
Интересантна је чињеница да се у овој песми појављује као идеал кућа ћерамидна. Томе се не треба чудити, пошто су за време Турака чифчије становали у ниским мрачним кућерцима, саграћеним од прућа и блата, покривеним сламом и лозињама, без стаклених прозора.
У једној старинској врањанској песми говори се о сличном идеалу, џамали пенцеру, стакленом прозору.
