Девојко т’нка, висока, висока, бела, румена, зашто си толко убава? „Кад ме је мајка чувала у градину[1] ме носила, 5 за стратор[2] љуљћу везала, од стратор роса капала, на моје лице падала, затој сам толко убава, убава, бела, румена. 10
Записано 1966, од Јелене Ж. Милетић из Боровца, старе 63 године.