Девојко т’нка, висока,
висока, бела, румена,
зашто си толко убава?
„Кад ме је мајка чувала
у градину[1] ме носила, 5
за стратор[2] љуљћу везала,
од стратор роса капала,
на моје лице падала,
затој сам толко убава,
убава, бела, румена. 10
Певач, место записа и напомена
Записано 1966, од Јелене Ж. Милетић из Боровца, старе 63 године.
