Девојка је крај горе стајала,
Сва вој гора од лице сјајала,
Па девојка сама проговара.
Да знам лице старо да те љуби,
Набрала би белога пелина, 5
Па би тебе лице истрљала,
Кад те љуби, а ти да му смрдиш,
А да знајем младо да те љуби,
Улезла би у нове градине,
Оскубла би један струк босиљка, 10
Па би тебе лице натрљала,
Кад те љуби ти да му миришеш.
