Девојка је крај горе стајала,
Сва вој гора од лице сјајала,
Па девојка сама проговара.
Да знам лице старо да те љуби,
Набрала би белога пелина, 5
Па би тебе лице истрљала,
Кад те љуби, а ти да му смрдиш,
А да знајем младо да те љуби,
Улезла би у нове градине,
Оскубла би један струк босиљка, 10
Па би тебе лице натрљала,
Кад те љуби ти да му миришеш.
Референце
Напомене
Евгенија Поповић, Црна Трава
Извор
Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 1, Лесковац, Народни музеј, 1987., стр. 52.
