Девојка је зелен бор садила.
Бор садила, богу се молила:
дај ми, боже, мој бор да порасте,
да порасте небу у висину,
да се попну лепоте девојке, 5
да гледају низ море ђемије,
у ђемије, све редом аџије,
све аџије чпом покривене,
а мој драги свилом и кадифом,
а на главу свилена марама 10
што сам везла три године дака.
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 282.
