Devojka je zelen bor sadila.
Bor sadila, bogu se molila:
daj mi, bože, moj bor da poraste,
da poraste nebu u visinu,
da se popnu lepote devojke, 5
da gledaju niz more đemije,
u đemije, sve redom adžije,
sve adžije čpom pokrivene,
a moj dragi svilom i kadifom,
a na glavu svilena marama 10
što sam vezla tri godine daka.
Pevač i mesto zapisa
Pevao Dragoljub Dičić (Gnjilane, 1947).
Reference
Izvor
Miodrag A. Vasiljević: Jugoslovenski muzički folklor knj. I, Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, Prosveta, Izdavačko preduzeće Srbije, Beograd, 1950., str. 282.
