Девојачко бајање

* * *

Девојачко бајање

Све су девојке под паса,
а ја сам под наса.
Све девојке вране и свраке,
а ја сам тица препелица,
златна крила, змајеве очи. 5
Над вас узлећујем,
а под вас улећујем.
Ја удари грању,
а грања на земљу,
а земља на с’в свет: 10
— Цркат пукал,
докле до мене неје дош’л.

Селом алрок;
студена вода
и на воду три корита златна: 15
једно медено,
друго левдено,
а треће огледно.
Оми' се меденим,
отр’ се левденим, 20
а огледа' се огледним.

Певач, место записа и напомена

Миливојевић Јевремка, 82. г. с. Давидовац код Сврљига. Новембар 1971.

     Да би девојка била вољена, примењују се разне враџбине. Овде ћемо навести две.
     Убере се трава свудглед и омилен и на Ђурђевдан пре сунца се покупи роса, и све то стави у брашно и умеси шупље кравајче (мали хлеб), које има округли отвор у средини. Ако се на благ дан (празник) погледа крадом момак кроз кравајче, верује се, да ће се одмах заљубити у девојку.
     И друго веровање је исто везано за Ђурђевдан. Кад се бере трава за венац (обијач када се промужују овце), чим закука кукавица, треба да девојка одмах убере све траве које су се нашле испод десне ноге и да узме мало земље. Притом се каже:
„Берем траву, знану и незнану,
да ме воле момци, знани и незнани.”
Затим се на воденици ухвати вода од леве руке и све се то стави у земљани суд, и целе ноћи и уочи Ђурђевдана се кува. Мешајући, девојка говори:
„Како грненеце крчи,
такој (тај и тај) по мене да трчи.”

Референце

Извор

Љубинко Раденковић: Народна бајања источне Србије. Бајања, Градина 2-3/1973., стр. 243-244.

Љубинко Раденковић: Урок иде уз поље : народна бајања, Градина, 1973. Ниш., стр. 119.

Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 360. бр. 581.