Devojačko bajanje

Devojačko bajanje

Sve su devojke pod pasa,
a ja sam pod nasa.
Sve devojke vrane i svrake,
a ja sam tica prepelica,
zlatna krila, zmajeve oči. 5
Nad vas uzlećujem,
a pod vas ulećujem.
Ja udari granju,
a granja na zemlju,
a zemlja na s’v svet: 10
— Crkat pukal,
dokle do mene neje doš’l.

Selom alrok;
studena voda
i na vodu tri korita zlatna: 15
jedno medeno,
drugo levdeno,
a treće ogledno.
Omi' se medenim,
otr’ se levdenim, 20
a ogleda' se oglednim.

Pevač, mesto zapisa i napomena[uredi]

Milivojević Jevremka, 82. g. s. Davidovac kod Svrljiga. Novembar 1971.

     Da bi devojka bila voljena, primenjuju se razne vradžbine. Ovde ćemo navesti dve.
     Ubere se trava svudgled i omilen i na Đurđevdan pre sunca se pokupi rosa, i sve to stavi u brašno i umesi šuplje kravajče (mali hleb), koje ima okrugli otvor u sredini. Ako se na blag dan (praznik) pogleda kradom momak kroz kravajče, veruje se, da će se odmah zaljubiti u devojku.
     I drugo verovanje je isto vezano za Đurđevdan. Kad se bere trava za venac (obijač kada se promužuju ovce), čim zakuka kukavica, treba da devojka odmah ubere sve trave koje su se našle ispod desne noge i da uzme malo zemlje. Pritom se kaže:
„Berem travu, znanu i neznanu,
da me vole momci, znani i neznani.”
Zatim se na vodenici uhvati voda od leve ruke i sve se to stavi u zemljani sud, i cele noći i uoči Đurđevdana se kuva. Mešajući, devojka govori:
„Kako grnenece krči,
takoj (taj i taj) po mene da trči.”

Reference[uredi]

Izvor[uredi]

Ljubinko Radenković: Narodna bajanja istočne Srbije. Bajanja, Gradina 2-3/1973., str. 243-244.

Ljubinko Radenković: Urok ide uz polje : narodna bajanja, Gradina, 1973. Niš., str. 119.

Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 360. br. 581.