Двоје драгих

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Двоје драгих
Писац: Милорад Митровић





        
Двоје драгих

   О мраморе бије море,
Двор на каму стоји том;
А са стране ту уз дворе
Убоги се диже дом.

   У двору је с љубом медном
Витез седи, јунак знан;
А рибару младом једном
Колеба је опет стан.

   И у свитак сваке зоре,
Кад унила ноћца мре,
На широко сиње море.
Са чунићем рибар гре.

   А кад данак опет мине
И заблиста звездан сјај,
Из далека са пучине
Повраћа се чунић тај.

   Било зором, ил' по ноћи,
Увек с чуна јечи пој,
То млад рибар у самоћи
Слави љубав, пева њој.

   А чим јекне песма ова
И са песмом јад и над,
Властелинка, чедо снова,
Крај прозора стаје тад.

   Она чунић гледом прати
Уз незнану, слатку жуд,
И уздише безброј крати,
И притиска бурну груд.

   Али сину једна зора,
А не чу се песма та,
Сађе поноћ, а са двора
Заман поглед кроз мрак сја.

   Властелинка сад већ бледи,
Сумња мами горки плач,
А с осмехом витез седи
Погледује крвав мач.



Извор[уреди]

  • Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 64-65


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 113 година.