Двор начиња лијепа дјевојка
од тарчина и од каранфила,
од шебоја и од тугишаха.
Латифом је дворе поподила,
од зерина бијеле пенџере, 5
од замбака дуге диванхане,
од зумбула ситни трабозани,
од љубице ситне мердевине,
двору врата од алшекаика,
звекетала дробнога бисера. 10
Туд проходи Авдо момче младо,
на дворе се ашик учинио,
за дјевојком мамом помамио.
Говорио Авдо момче младо:
— Најми мене, лијепа дјевојко, 15
најми мене, да ти метем дворе!
— Кол’ко најма, момче нежењено?
— Три стотине, лијепа дјевојко,
три стотине и три шефтелије.
Кад је било око пола ноћи, 20
стаде момче најам наплаћиват’.
Када ју је једноћ пољубио,
пола јој је најма поклонио;
када ју је другом пољубио,
и друго јој пола поклонро; 25
када ју је трећом пољубио,
себе јој је млада поклонио.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 651.
