Дворе гради Сулејман ћехаја,
дворе гради, винограде сади,
дувар диже, дукатим’ га ниже.
Шмилулу теше, у злато је меће,
а у шмилу златне чивилуке, 5
ђе ће Ханка вјешат’ белензуке.
Па дозивље остарјелу мајку:
— Ходи, мајко, бегениши дворе!
— Нека, синко, хајирли ти били,
да ти бог да прелијепу љубу 10
ко кадуну аге Хасан-аге!
Па се спрема у лов у планину
и дозива агу Хасан-агу:
— Да идемо у лов у планину.
Кад су били гором и планином, 15
проговара Сулејман ћехаја:
— Чу ли мене, ага Хасан-ага!
Какву имаш вјереницу љубу,
на грлу јој тридесет дизија,
све самијех жутијех дуката! 20
Шути ага, ништа не говори.
Па он иде свом бијелу двору.
На авлиј’ га љуба сусреташе,
рукама му ћурак прихваташе,
он јој руке натраг отураше. 25
Па излази у шикли одају
и он иде зеленом сандуку,
па он вади потпуно нићаха,
па је спреми у род у матере.
А да видиш Сулејман ћехаје! 30
Он ти купи киту и сватове,
и он води Хасан-аге љубу.
Па он иде аги Хасан-аги,
нађе агу у пјаној механи.
Говори му Сулејман ћехаја. 35
— Бог т’ убио, ага Хасан-ага,
нисам ти је никад ни видио,
већ што сам је по чувењу чуо!
Мука бјеше аги Хасан-аги,
па с’ удари руком по кољену. 40
Како се је лако ударио,
од зора му прснуле чакшире,
па он мртав на земљицу паде.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 584-585.
