Дворбу двори Ђорђе, момче младо,
у Јована врсна господара.
Он не двори да дворбу издвори,
нити двори да му блага даде.
И бог знаде да блага имаде, 5
већ он двори да му шћерку даде.
У Јована три шћери бијаху:
једно Ана, друго Софијана,
а трећа је племенита Мара.
Али Ђорђе Ану заволио 10
па он Ану носи у ђуздану,
а Марију пише у јазију,
Софијаму пјева уз шаргију.
Једном Ђорђи срећа прискочила,
испаде му ђуздан из њедара, 15
нађе му га Јово господаре
па дозива Ђорђу, момче младо,
и овако њему проговара:
— Ој бога ти, Ђорђо, момче младо,
што ће теби ђуздан у њедрима 20
и у њему име моје шћери?
— Ој бога ми, мили господаре!
Ево има девет годин’ дана,
како тебе ја дворим у двору.
Не дворим те да ми коња дадеш, 25
нити дворим да ми блага дадеш.
И бог знаде да блага имадем,
већ те дворим да ми шћерцу дадеш,
шћерцу твоју, лијепу Анету!
Кад то чуо Јово господаре, 30
поклони му своју милу шћерцу.
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 744.
