Двије снахе про једне свекрве
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Двије невјесте имале злу свекрву па се договарале како би је један дан истукле шакама, али да се она не би спазила и мужевима се њиховим пожалила; те се почну карати између себе а као да ће се побити, у то скочи свекрва па стане између њих, онда оне про свекрве па као нехотице сваки пут у свекрву по глави, по прсима и по плећима, а баба не могући побјећи, бојећи се очима, пане на долину, а оне бијући се пану обје на њу, а она оздо испод њих почне једва стењати: бјежте, удавале вас до вече море, удависте ме, тешка ли сте меса и гријеха, куку мојим синовима премећући се с вама, губало вас моје миловање, да јаки Бог дарује.
Извор[уреди]
Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 16.