Двије снахе про једне свекрве

Двије невјесте имале злу свекрву па се договарале како би је један дан истукле шакама, али да се она не би спазила и мужевима се њиховим пожалила; те се почну карати између себе а као да ће се побити, у то скочи свекрва па стане између њих, онда оне про свекрве па као нехотице сваки пут у свекрву по глави, по прсима и по плећима, а баба не могући побјећи, бојећи се очима, пане на долину, а оне бијући се пану обје на њу, а она оздо испод њих почне једва стењати: бјежте, удавале вас до вече море, удависте ме, тешка ли сте меса и гријеха, куку мојим синовима премећући се с вама, губало вас моје миловање, да јаки Бог дарује.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 16.