Два калуђера

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Пију вино до три побратима
0002 у посавску лугу зеленоме,
0003 О честиту дану Митровоме:
0004 а једно је Приморац Алекса,
0005 а друго је Старина Новаче
0006 и треће је ајдук Радивоје;
0007 служи им га Новаков Грујица.
0008 Па ка’ су се напојили вина,
0009 но то вели Старина Новаче:
0010 "О ајдуци, моја браћо драга!
0011 Јесен прође, дуга зима дође,
0012 западоше локве у лугове,
0013 а бијели снијег у врхове,
0014 хајдуцима указује траге,
0015 по данаске четовања нејма,
0016 но да ђе ће који зимовати?"
0017 На то вели ајдук-Радивоје:
0018 "Ја ћу зимјет у ледну пећину."
0019 На то рече Старина Новаче
0020 да ће и он ходит с Радивојем
0021 да зимују у ледну пећину.
0022 На то вели Приморац Алекса:
0023 "О хајдуци, моја браћо драга!
0024 Ја ћу ходит у приморске стране,
0025 ту ја имам пребијелу кулу
0026 и у кулу мајку и љубовцу;
0027 чујте мене, моја браћо драга!
0028 Када дође честит данак Ђурђев,
0029 те се гора преобуче листом,
0030 а рудина ђетелином травом,
0031 за заклање те приспије јање,
0032 да се ођен опет искупимо:
0033 кога не би за неђељу данах,
0034 да идемо у потребу њему."
0035 Па скочише од земље на ноге
0036 те се грле и у лица љубе
0037 ајдуци се тада раздвојише,
0038 сваки пође к зимовишту своме.
0039 Што гођ иде све ће брзо доћи,
0040 зима прође а прољеће дође,
0041 ево дође честити данак Ђурђев,
0042 хајдуци се на рок искупише.
0043 Дође Новак, ш њиме Радивоје,
0044 но не дође Приморац Алекса.
0045 Чекају га за неђељу данах,
0046 кад виђеше е им нада нема,
0047 добријех се коњах дофатише,
0048 па одоше на своје дворове,
0049 ођеше се што могли најљепше:
0050 обукоше танахне кошуље,
0051 врх кошуље токе с обје банде,
0052 а врх токах црвене доламе,
0053 учине се до два калуђера,
0054 па одоше друмом и планином,
0055 собом воде Новаков’ Грујицу
0056 те им служи по конаках вино,
0057 док дођоше у приморске стране
0058 пре’ дворове Алексе Приморца.
0059 Ту нађоше Алексину мајку,
0060 находе је сужну и крваву -
0061 калуђери помоћ јој назвали,
0062 а она им помоћ прифатила:
0063 "Бог дај вама, оци калуђери!"
0064 На то веле до два калуђера:
0065 "А тако ти, баба остарала!
0066 Која ти је од бога невоља
0067 да ти сузе ваљаш низ образе?"
0068 На то вели Алексина мајка:
0069 "А тако ми, оче калуђере!
0070 Јесте мене од бога невоља,
0071 имала сам сина јединога,
0072 јединога Приморац Алексу,
0073 па су ми га уфатили Турци,
0074 ево има и неђеља данах
0075 ка’ су ни га уфатили Турци
0076 уфатило тридест јањичарах,
0077 ето пију вино у дворове,
0078 код њих свезан стоји ми Алекса,
0079 служи вино Алексина љуба."
0080 А кад чуше до два калуђера,
0081 пре’ дворове коње одјахаше,
0082 уљегоше у дворе бијеле,
0083 а кад бише на врата од куле,
0084 послушаше што говоре Турци:
0085 али Турци вино испивају,
0086 служи им га љуба Алексина;
0087 како коме чашу додаваше
0088 свако јој се руке доваташе
0089 и сваки јој ријеч бесјеђаше:
0090 "А тако ти, Алексина љубо!
0091 Да заједно ноћцу боравимо."
0092 На то вели Алексина љуба:
0093 "Ајд’ ђаволе, тридест јањичарах!
0094 Ако могу свјема бити слуга,
0095 ја не могу бити свјема љуба."
0096 У то доба они уљегоше,
0097 уљегао Новак с Радивојем
0098 и Турцима божу помоћ зваху:
0099 Турци су им помоћ приватили,
0100 а дивно им мјесто направили
0101 у најгорње чело од трпезе.
0102 А кад су се напојили винца,
0103 тада веле до два калуђера:
0104 "А тако ви, тридесет јањичарах!
0105 Је ли тестир ситно поиграти,
0106 поиграти ситно калуђерски
0107 по бијелој кули Алексиној?
0108 Но Алекса свезан бесједио:
0109 "А ђаволе, тридест јањичарах"
0110 Све тридесет да сам уфатио,
0111 уфатио, ’вако савезао,
0112 доста бих ве напојио вина,
0113 а ви мене не можете сама."
0114 Доватише једну чашу с вином,
0115 малу чашу од дванаест оках,
0116 дадоше је Приморац Алекси -
0117 попио је не сквасио брка.
0118 Опет веле до два калуђера:
0119 "А тако ви, тридес’ јањичарах"
0120 Није л’ тестир мало поиграти,
0121 поиграти ситно калуђерски,
0122 а по пустој Алексиној кули?"
0123 На то вели тридест јањичарах:
0124 "А јес’ тестир, до два калуђера!"
0125 То кад чуше оба калуђера,
0126 за б’јеле се руке уграбише,
0127 поскочише по бијелој кули,
0128 а колико лахко поиграше,
0129 сва се кула из темеља љуља.
0130 На то тридест веле јањичарах:
0131 Сјед’те јадни, до два калуђера!
0132 Јер се хоће искрљати кула."
0133 Но кад чуо Старина Новаче,
0134 деснијем је оком намигнуо
0135 на ђетета Новаков’ Грујицу
0136 те од куле затворише врата,
0137 па три нагле извадили ћорде
0138 су три краја удрише Турцима:
0139 шта остаде Старини Новаку,
0140 то посјече Новаков’ Грујица,
0141 љто л’ остаде Новаков’ Грујици,
0142 то посјече дели-Радивоје.
0143 Од њих ока не утече жива
0144 ни да каже ка’ су погинули.
0145 Са Тураках скидају ођело,
0146 а и њихно свијетло оруже,
0147 то хајдуци дијељаху благо
0148 и Алекси руке одвезаше
0149 па у чету текар отидоше
0150 те се Турцим’ освети Алекса.
0151 Што бивало вазда се пјевало.