Dva kaluđera

0001 Piju vino do tri pobratima
0002 u posavsku lugu zelenome,
0003 O čestitu danu Mitrovome:
0004 a jedno je Primorac Aleksa,
0005 a drugo je Starina Novače
0006 i treće je ajduk Radivoje;
0007 služi im ga Novakov Grujica.
0008 Pa ka’ su se napojili vina,
0009 no to veli Starina Novače:
0010 "O ajduci, moja braćo draga!
0011 Jesen prođe, duga zima dođe,
0012 zapadoše lokve u lugove,
0013 a bijeli snijeg u vrhove,
0014 hajducima ukazuje trage,
0015 po danaske četovanja nejma,
0016 no da đe će koji zimovati?"
0017 Na to veli ajduk-Radivoje:
0018 "Ja ću zimjet u lednu pećinu."
0019 Na to reče Starina Novače
0020 da će i on hodit s Radivojem
0021 da zimuju u lednu pećinu.
0022 Na to veli Primorac Aleksa:
0023 "O hajduci, moja braćo draga!
0024 Ja ću hodit u primorske strane,
0025 tu ja imam prebijelu kulu
0026 i u kulu majku i ljubovcu;
0027 čujte mene, moja braćo draga!
0028 Kada dođe čestit danak Đurđev,
0029 te se gora preobuče listom,
0030 a rudina đetelinom travom,
0031 za zaklanje te prispije janje,
0032 da se ođen opet iskupimo:
0033 koga ne bi za neđelju danah,
0034 da idemo u potrebu njemu."
0035 Pa skočiše od zemlje na noge
0036 te se grle i u lica ljube
0037 ajduci se tada razdvojiše,
0038 svaki pođe k zimovištu svome.
0039 Što gođ ide sve će brzo doći,
0040 zima prođe a proljeće dođe,
0041 evo dođe čestiti danak Đurđev,
0042 hajduci se na rok iskupiše.
0043 Dođe Novak, š njime Radivoje,
0044 no ne dođe Primorac Aleksa.
0045 Čekaju ga za neđelju danah,
0046 kad viđeše e im nada nema,
0047 dobrijeh se konjah dofatiše,
0048 pa odoše na svoje dvorove,
0049 ođeše se što mogli najljepše:
0050 obukoše tanahne košulje,
0051 vrh košulje toke s obje bande,
0052 a vrh tokah crvene dolame,
0053 učine se do dva kaluđera,
0054 pa odoše drumom i planinom,
0055 sobom vode Novakov’ Grujicu
0056 te im služi po konakah vino,
0057 dok dođoše u primorske strane
0058 pre’ dvorove Alekse Primorca.
0059 Tu nađoše Aleksinu majku,
0060 nahode je sužnu i krvavu -
0061 kaluđeri pomoć joj nazvali,
0062 a ona im pomoć prifatila:
0063 "Bog daj vama, oci kaluđeri!"
0064 Na to vele do dva kaluđera:
0065 "A tako ti, baba ostarala!
0066 Koja ti je od boga nevolja
0067 da ti suze valjaš niz obraze?"
0068 Na to veli Aleksina majka:
0069 "A tako mi, oče kaluđere!
0070 Jeste mene od boga nevolja,
0071 imala sam sina jedinoga,
0072 jedinoga Primorac Aleksu,
0073 pa su mi ga ufatili Turci,
0074 evo ima i neđelja danah
0075 ka’ su ni ga ufatili Turci
0076 ufatilo tridest janjičarah,
0077 eto piju vino u dvorove,
0078 kod njih svezan stoji mi Aleksa,
0079 služi vino Aleksina ljuba."
0080 A kad čuše do dva kaluđera,
0081 pre’ dvorove konje odjahaše,
0082 uljegoše u dvore bijele,
0083 a kad biše na vrata od kule,
0084 poslušaše što govore Turci:
0085 ali Turci vino ispivaju,
0086 služi im ga ljuba Aleksina;
0087 kako kome čašu dodavaše
0088 svako joj se ruke dovataše
0089 i svaki joj riječ besjeđaše:
0090 "A tako ti, Aleksina ljubo!
0091 Da zajedno noćcu boravimo."
0092 Na to veli Aleksina ljuba:
0093 "Ajd’ đavole, tridest janjičarah!
0094 Ako mogu svjema biti sluga,
0095 ja ne mogu biti svjema ljuba."
0096 U to doba oni uljegoše,
0097 uljegao Novak s Radivojem
0098 i Turcima božu pomoć zvahu:
0099 Turci su im pomoć privatili,
0100 a divno im mjesto napravili
0101 u najgornje čelo od trpeze.
0102 A kad su se napojili vinca,
0103 tada vele do dva kaluđera:
0104 "A tako vi, trideset janjičarah!
0105 Je li testir sitno poigrati,
0106 poigrati sitno kaluđerski
0107 po bijeloj kuli Aleksinoj?
0108 No Aleksa svezan besjedio:
0109 "A đavole, tridest janjičarah"
0110 Sve trideset da sam ufatio,
0111 ufatio, ’vako savezao,
0112 dosta bih ve napojio vina,
0113 a vi mene ne možete sama."
0114 Dovatiše jednu čašu s vinom,
0115 malu čašu od dvanaest okah,
0116 dadoše je Primorac Aleksi -
0117 popio je ne skvasio brka.
0118 Opet vele do dva kaluđera:
0119 "A tako vi, trides’ janjičarah"
0120 Nije l’ testir malo poigrati,
0121 poigrati sitno kaluđerski,
0122 a po pustoj Aleksinoj kuli?"
0123 Na to veli tridest janjičarah:
0124 "A jes’ testir, do dva kaluđera!"
0125 To kad čuše oba kaluđera,
0126 za b’jele se ruke ugrabiše,
0127 poskočiše po bijeloj kuli,
0128 a koliko lahko poigraše,
0129 sva se kula iz temelja ljulja.
0130 Na to tridest vele janjičarah:
0131 Sjed’te jadni, do dva kaluđera!
0132 Jer se hoće iskrljati kula."
0133 No kad čuo Starina Novače,
0134 desnijem je okom namignuo
0135 na đeteta Novakov’ Grujicu
0136 te od kule zatvoriše vrata,
0137 pa tri nagle izvadili ćorde
0138 su tri kraja udriše Turcima:
0139 šta ostade Starini Novaku,
0140 to posječe Novakov’ Grujica,
0141 ljto l’ ostade Novakov’ Grujici,
0142 to posječe deli-Radivoje.
0143 Od njih oka ne uteče živa
0144 ni da kaže ka’ su poginuli.
0145 Sa Turakah skidaju ođelo,
0146 a i njihno svijetlo oruže,
0147 to hajduci dijeljahu blago
0148 i Aleksi ruke odvezaše
0149 pa u četu tekar otidoše
0150 te se Turcim’ osveti Aleksa.
0151 Što bivalo vazda se pjevalo.

Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]